Ситуација са недостатком стручних кадрова у школама забрињавајућа

Дефицит појединих професора и наставника у школама у Србији је све већи проблем: Недостаје просветара за математику, физику, хемију и немачки језик, пише Дојче Веле (ДW).

У Угоститељско – туристичкој школи у Нишу је недавно час математике држала професорка географије. Директорка те школе је за локалне медије изјавила да је професора математике дуго тражила на евиденцији Националне службе за запошљавање у Нишу, али да ових кадрова нема међу незапосленима.

Foto: Canva

Према подацима Националне службе за запошљавање у Србији, у Београду недостаје чак 20 наставника и професора математике, у Нишу 4, у Крагујевцу 3, у Зрењанину и Ваљеву по један. Слична је ситуација и у другим местима у Србији.

То је прилично забрињавајућа ситуација, сматра Милан Златановић, професор са Природно – математичког факултета у Нишу, посебно што је математика изузетно важна у процесу развијања логичког мишљења, начину расуђивања и повезивања чињеница.

Ако на Бироу рада нема професора математике, он предлаже да школе ангажују студенте математике са завршних година студија.

“Врло је битно ко вам предаје математику у школи и није наивно уопште да то раде нестручна лица, и определио бих се за студенте завршних година. Они су и те како боља опција, јер предавати математику захтева посебне вештине из педагошко – психолошких предмета, као и из основних математичких дисциплина”, каже Златановић за ДW.

Међутим, ни студената математике нема довољно већ годинама, каже Златановић.

Професори математике нису једини који недостају школама у Србији. Надлежно министарство просвете, науке и технолошког развоја у свом одговору за ДW потврђује да постоји велика потражња и за наставницима физике, хемије и немачког језика.

На питање ко може да предаје ове предмете у недостатку профилисаног наставника или професора, у Министарству одговарају да то уређују Правилници о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи, гимназији и стручној школи, али не кажу на који начин. На питања колико тачно у Србији наставника ових предмета недостаје и каква је стратегија државе када је реч о школовању ових кадрова, Министарство чак није ни одговорило.

Социолог Ђокица Јовановић, професор у пензији на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, слаже се да су ниске плате један од разлога зашто нема довољно ових кадрова, објашњавајући да су “плате у нашим школама једнаке или чак мање од плата помоћних радника са ниском квалификацијом у јавном сектору”. То међутим није све, проблем је знатно дубљи, сматра он.

“Зато што ове науке почивају на критичком и аналитичком мишљењу које произилази из скепсе. Е то је већ опасно за овакав ретроградни поредак власти. Зато што се у школе уводе веронаука и тзв. грађанско васпитање. Држава се одриче науке зарад догматске индоктринације младих људи”, тврди Јовановић за ДW додајући у прилог резултате научних истраживања у којима се код младих бележи већи конзервативизам, антиинтелектуализам, више стереотипа и предрасуда.

Цео текст: Дојче Веле