Sjajan način na koji Finska održava nivo koncentracije dece u školi

novembar 1, 2017

Poslednjih dana, kako je aktuelan upis u prvi razred, mnogo slušamo o tome kako budući prvaci, ali i deca koja su već školarci, imaju veliki problem sa fokusom.

Mnogi nastavnici se pitaju kako da poboljšaju nivo koncentracije u učionici, to je i dilema sa kojom se susreću mnogi roditelji sa decom kod kuće.

Foto: Canva

Međutim, jedna država je odlučila da je najbolji način da se poveća nivo koncentracije povećanje broja školskih odmora tokom dana.

U Finskoj, koja može da se pohvali jednim od najboljih javnih obrazovnih sistema u svetu, deca imaju školski odmor od 15 minuta na svakih sat vremena. U 1960-im, država je preuredila obrazovni sistem, sa fokusom na to da obezbedi svakom detetu jednak početak u životu.

Obrazovanje je besplatno, postoji minimalno standardizovano testiranje i razredi su manji nego u drugim državama. Formalno obrazovanje počinje u sedmoj godini, do koje se mnogo vrednuju dečja igra i vreme provedeno napolju. Ovaj trend se nastavlja i nakon što dete krene u školu, sa učenicima koji u proseku provode 75 minuta na školskom odmoru svakog dana.

Ako vremenski uslovi dozvole, školski odmor je napolju. Deca će se igrati na kiši, vetru, hladnoći i snegu i ući unutra samo ako su velike vremenske nepogode. Bitan deo ovih čestih pauza je to da deca mogu da se igraju. Igrama ne rukovode nastavnici, već je deci dozvoljeno da se zabavljaju na svoj način.

Tim Voker, američki nastavnik u Finskoj, napisao je u članku za Atlantik: „Tokom školske godine, moji učenici iz Finske bi posle odmora od 15 minuta obavezno ušli u učionicu skačući. I, najvažnije, bili su više fokusirani tokom časova.“

U drugim državama školski odmor se sve više i više skraćuje. Pored ograničavanja vremena namenjenog školskom odmoru svakog dana, neke škole zadržavaju učenike posle časova kao vid kažnjavanja lošeg ponašanja. To znači da deca koja se ne fokusiraju na časovima, mogu da budu kažnjena neodlaskom na školski odmor koji im je preko potreban.

Fizička aktivnost može da poboljša moždane funkcije tako što povećava količinu kiseonika koja ide u mozak. Ovo može da poboljša rad mozga, što profesori smatraju korisnim. Igra na igralištu bi takođe mogla doprineti povećanju nivoa fizičke spremnosti među učenicima. Dečija gojaznost bi se mogla smanjiti podsticanjem dece da učestvuju u više fizičkih aktivnosti i kod kuće i na igralištu.

Postoje mnogobrojna istraživanja koja podupiru pozitivan uticaj igranja i odmora u okruženjima za učenje. Ekspert i istraživač značaja školskog odmora Entoni Pelegrini, utvrdio je da se uzvrpoljenost učenika smanjuje nakon odmora. Deca koja idu na odmor, isto tako, mogu bolje da se usredsrede na zadatke tokom časova. Školski odmor utiče na povećanje produktivnosti i pažnje na časovima. Takođe, utiče na povećanje samopoštovanja i sposobnosti rešavanja problema jer deca sama kontrolišu svoje aktivnosti. Pelegrini je takođe zaključio da školski odmor pomaže deci u razvitku kontrole uma.

Mnogi ljudi smatraju dečiju igru i učenje dvema zasebnim stvarima, dok deca zapravo nauče mnogo kroz igru. Za mlađu decu, igra je jedan od najboljih načina da se podstakne učenje, pogotovo kada je ta igra samousmerena. Kako deca rastu, igra i dalje ima važnu ulogu u učenju i obrazovanju. Školski odmor omogućuje deci da efikasnije uče, povećaju svoje samopouzdanje i izgrade snažne odnose sa svojim vršnjacima.

Izvor: bellybelly.com.au / pino-toys.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Sjajan način na koji Finska održava nivo koncentracije dece u školi"

  1. Veljko kaže:

    U školi u kojoj radim drugi je problem: deca izbegavaju izlaske u dvorište za vreme odmora, čak se i sakrivaju po učionicama, samo da ne bi morali napolje. To se dešava svakodnevno, pa i kad su vremenski uslovi idealni za boravak na otvorenom. Velike grupe dece “zavlače” se po školskim toaletima i tamo ostaju celih 15-20 minuta, a ne žele da poslušaju čak i kad ih neko od nastavnika opomene da izađu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama