Kažnjena škola i odgovorno lice, foto: Google maps
Како је Јужним вестима потврдио портпарол Суда Александар Илић, правоснажном судском одлуком одбијена је жалба школе и директорке и потврђена првостепена пресуда, којом је пре две године Прекршајни суд у Нишу казнио школу са 500.000, а Сузану Поповић Ицковски са 50.000 динара.
Суд је прописао највећу могућу казну и то у циљу превенције вршњачког насиља које је све чешће не само у Нишу и Београду, него у свим градовима у Србији – истиче Илић.
Алекса је током 2010. године трпео вишемесечно шиканирање од другова из школе, а 2011. је скочио са трећег спрата зграде у којој је живео.
Након пресуде Прекршајног суда у Нишу да школа и директорка нису спречили вршњачко насиље, Одбор за именовања нишке Скупштине, разрешио је Школски одбор ОШ “Сретен Младеновић Мика” почетком 2014. године.
Тадашња директорка Сузана Поповић Ицковски крајем прошле године поднела је оставку.
Нишка школа која је кажњена због тога што није спречила вршњачко насеље над учеником, прва је у Србији којој је због тога суђено и која је истим поводом кажњена, истиче портпарол Апелационог суда Александар Илић.
Према његовим речима, никада до сада није било чак ни пријава.
Ово је јединствени случај, никада раније нека школа није кажњена за овакву врсту пропуста и надамо се да ће убудуће ово постати судска пракса. Професори, учитељи и директори морају да схвате да је њихова обавеза да се баве том децом и проблемом вршњачког насиља који је евидентан – истиче Илић.
Подсетимо, недавно су родитељи Алексе Јанковића са још једном породицом из Сарајева чији је син страдао на исти начин основали фондацију “Махир и Алекса” која засада ради само у Сарајеву, а која би ускоро требало да буде отворена и у Нишу.
Идеја фондације је да стручни тимови у ова два града пружају правну, психолошку и сваку другу подршку деци која се суочавају са вршњачким насиљем, као и њиховим родитељима и наставницима.
Извор: Јужне вести
Moram da primetim, a samo se nameće, da su danas škole za sve krive.
Niko nije rekao za sve, ali prosvetni radnici bi trebalo da rade svoj posao, a svakako da je neophodno da reaguju u takvim situacijama. Svi smo krivi za sve, ako vidimo problem i ne reagujemo. To se zove saucesnistvo. Na svakom koraku vidimo ljude koji otaljavaju svoje poslove pod izgovorom niskih plata i reci cemo kako se to tamo negde u inostranstvu ne desava, jer lako je njima sa svojim primanjima. E sa ovim to nema veze.