Школа треба да научи децу да мисле

“Ментална гимнастика” успешнија од “бубања”

Пример како песма постаје низ слика које дете лакше памти
Да се лекције, песмице, необичне речи и имена могу научити без “бубања” показује искуство учитељице Иване Ћирић нишке ОШ “Свети Сава” која последње две године са својим ђацима на неким часовима ради по “NTC систему учења”.
 
10731145_603781476392397_7495552469836756368_nИлустрација пеме: Natalija Miljković.
Ова нишка учитељица истиче да се њени ученици радују тим часовима, јер су онда у центру пажње и уче кроз игру.
У овом програму их нико не присиљава да прихвате готово решење, већ су битне идеје која деца имају и њихове асоцијације. Тако исту лекцију свако од ђака може да научи на другачији начин, односно уз помоћ својих асоцијација – каже учитељица Ивана Ћирић.
Објашњава да се, рецимо, прво пажљиво прочита лекција и уоче њени важни делови, а потом праве такозване “мапе ума”.
Уз “мапу ума” лакше се учи и хемија
Када ђаци препознају кључне речи у лекцији, повежу их у причу и потом те кључне речи направе у асоцијативне сличице, они су већ на пола пута да лекцију науче. Онда то и боје, чиме додатно памте асоцијације, а касније се потпомажу том мапом – објашњава Ћирићева.
Напомиње да је кроз асоцијације деци лакше да упамте неку рогобатну или чудну реч, или име научника и уметника.
Када је требало да науче име француског научника Мерсена неки су цртали човека који у једној руци држи сено, а у другој детерџент „Мер“ или метар и тако упамтили име. Питање је да ли би запамтили понављањем и колико би то памћење трајало. Овако ће увек моћи да се сете те сличице – истиче ова учитељица.
Школа треба да научи децу да мисле
Програм „Никола Тесла центар” (NTC) заснива се на подизању интелектуалне способности деце, развијању брзине размишљања, повезивања и закључивања. Осмислили су га српски чланови “Менсе” др Ранко Рајовић и Урош Петровић, а примењује се у 14 држава Европе.
Програм се састоји од три дела. У првом делу је важна едукација родитеља како би помогли развоју детета, други део је посвећен томе како да уче уз помоћ асоцијација, а трећи како да повезују научено кроз загонетне приче – објашњава Рајовић.
Учитељица Ивана Ћирић једна је од координатора NTC програма у Нишу
Он подсећа да деца у Србији углавном уче тако што читају лекцију неколико пута и понављају је, док “медицина говори да то репродуктивно учење није физиолошки оптимално, односно да је најнижи ниво учења јер мозак ради другачије”.
Функција школе треба да буде да учи децу да мисле, а не да знају напамет – истиче Рајовић.
 
Учење уз загонетна питања
Кроз загонетке и “гимнастику ума” овим програмом се избегава “бубање”, а пошто деца воле ту врсту авантуре, није им досадно на часу већ, како објашњава коаутор програма Урош Петровић, када звони за крај ученици траже још и не померају се са свог места.
Уз “NTC систем” малишани се уче како да мисле
Рецимо, лепо је када питамо прваке да наброје дивље животиње, али овим програмом идемо даље па питамо која је животиња добила име по неком предмету од метала. Шта се онда догађа у глави? Са једне ствари имају животиње, а са друге ствари од метала, и ту треба наћи спој. Долази до авантуре у мозгу и деца се за двадесетак секунди сете сабљарке и ајкуле чекићаре – каже Урош Петровић.
Он напомиње да деца кроз те загонетке уче да повезују научено и сами закључују, а уједно им је и забавно.
Пустите дете да се врти и скаче
Физичка активност има велику важност у развоју интелигенције
Према речима Ранка Рајовића, медицинска истраживања су показала да интелектуалне способности зависе од броја веза међу неуронима, односно броја синапси. Истиче да родитељи својим поступцима могу много помоћи у развоју интелигенције, али направити грешке.
Једна од честих грешака родитеља је да спречавају дете да се врти око себе, јер не знају да ротација помаже у развоју нервних путева. Такође, родитељи треба да пусте дете да скаче по кревету док му не досади, јер се и тада стварају синапсе – објашњава Рајовић.
Каже и да је нобеловац Визел открио да је прва велика стимулација за развој синапси заправо контраст. Зато је, истиче Рајовић, важно да дечија соба буде шарена, са контрасним бојама, а не плава за дечаке и розе за девојчицу.
Аутор Ј. Цанић Извор Јужне вести