Владина комисија за давање сагласности за нова запошљавања одобрила је у протеклих годину дана 272 конкурса за пријем у радни однос на неодређено време за све секторе који су под ингеренцијом Министарства просвете.
Од тог броја, одобрено је 55 конкурса за основне и средње школе, речено је Данасу у том министарству. С друге стране, на одређено време у основним и средњим школама запослено је чак 25.000 људи, од којих су многи у том статусу и више од деценије.
Министарство нема увид за које позиције су школе добиле „зелено светло“ за расписивање конкурса, пошто се у формулацији наводи да се, рецимо, „сагласност даје за радно место са високом стручном спремом“. Како незванично сазнајемо, међу онима који су на овај начин засновали радни однос на неодређено махом су дефицитарни кадрови – наставници математике, физике, информатике, немачког…
Иако се чини да је одобравање конкурса под строгом контролом, пракса показује да су и овде могуће злоупотребе, између осталог и због неусаглашености прописа. Наш лист је писао о случају да је Владина комисија одобрила једној школи расписивање конкурса за два радна места на неодређено иако су на њих могли да буду ангажовани технолошки вишкови, који по Закону о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) имају предност при преузимању. Тада нам је објашњено да Владина комисија поступа по Уредби о добијању сагласности за ново запошљавање, што значи да може одобрити конкурс независно од мишљења радних подгрупа (при школским управама) Министарства просвете, које су по ЗОСОВ-у надлежне да дају сагласност за расписивање конкурса.
Кровни закон увео је новине у заснивање радног односа на неодређено време, па то више није у надлежности директора школе већ конкурсне комисије од најмање три члана, коју именује директор. Како нам је објашњено, оваква одредба је, на инсистирање Министарства за државну управу и локалну самоуправу, преузета из Закона о запосленима у јавним службама, како би се уједначило поступање у свим секторима.
Синдикати, међутим, упозоравају да су и поред тога злоупотребе могуће, те да би правилником требало дефинисати критеријуме и процедуре по којима ће радити конкурсне комисије. Звонимир Јовић, председник Уније синдиката просветних радника Војводине, каже за Данас да је бојазан синдиката оправдана, јер нико не гарантује да директор школе неће именовати „своје људе“ у конкурсну комисију, који ће само спровести његову вољу.
– Годинама смо сведоци да директоре позивају функционери локалних самоуправа и прете да ће обуставити плаћање рачуна установа ако се у радни однос не прими кандидат који је по вољи локалне власти. Немамо разлога да не верујемо да ће се иста пракса наставити када избор кандидата врши комисија. У многим случајевима ће бити довољан само један телефонски позив из локалне самоуправе члановима комисије, и да на конкурсу буде изабран не најбољи кандидат, него онај који је по вољи локалних моћника. Колеге које раде на одређено време, чак и да су најбоље оцењени од саветника, ако нису по вољи политичких структура, немају чему да се надају – упозорава Звонимир Јовић, председник Уније синдиката просветних радника Војводине.
Предност
Унија синдиката просветних радника сматра да приоритет при запошљавању треба да имају запослени који годинама раде на одређено. На питање да ли су тиме дискриминисани млади кадрови који су тек изашли са студија, Јовић одговара да су просветари са дугогодишњим стажом у школи доказани професионалци, јер би, да не раде добро свој посао, директори са њима раскинули радни однос.
В. Андрић
Извор: Данас
Ajde da vidim i to cudo! Radim u istoj skoli na odredjeno vec 13 godina….. pomirih se sa tim da cu docekati penziju na neodredjeno.
Naravno, a mi koji radimo na točkovima i u više škola, mi „imamo“ posao. Nemamo mogućnost da dobijemo premeštah, jer to stoji pod opcijom „može“, a primaju se vezaroši sadašnje vlasti. Ili će vezaroši predhodnih vlasti koji „jadni“ nikako da budu primljeni za stalno. Da ih pitam samo, kako rade u gradskim školama, a ja i more mojih kolega radimo na 150-200km od kuće?!
Napraviti bodovnu listu kadrova zaposlenih na određeno vreme (s kriterijumima sličnim pri bodovanju za tehnološki) i ustanoviti bodovni prag za prelaz na neodređeno. Neka prag bude visok, al’ bi bar uneo smisao i niko se ne bi ljutio. Suludo je i ponižavajuće da ljudi više od 10 godina konstantno budu zamene.