Školska 2024/2025. godina verovatno je bez presedana u srpskom obrazovanju. Niz škola širom Srbije suočio se sa protestima nastavnika, roditeljskim okupljanjima i blokadama nastave, a sve kao deo podrške studentskom pokretu.
Ova 2025/26 počela je u izuzetno napetoj atmosferi. Čak 100 škola promenilo je direktore, od kojih su neki bili smenjeni, a neki su podneli ostavke. Nemali broj nastavnika od kojih neki duže od decenije rade u obrazovnom sistemu, naprasno je ostao bez posla. U školama je atmosfera teška, kolektivi su podeljeni, a mnogi tvrde da je ovo što se sada dešava represija i osveta svima koji su podržali studentske zahteve.
Iako se najveći broj škola vratio redovnoj nastavi, postoje i one u kojima borba i dalje traje.
OŠ „Pavle Savić“: Kada se škola pobuni
Jedna od najvećih osnovnih škola u Srbiji, OŠ „Pavle Savić“ u beogradskom naselju Mirijevu, postala je simbol otpora pritiscima na obrazovni sistem. Krajem avgusta, neposredno pred početak školske godine, Ministarstvo prosvete razrešilo je direktora Milana Krstića, što je izazvalo talas nezadovoljstva.
Prvi septembar 2024. godine – dan koji bi trebalo da bude najsvečaniji u školskom kalendaru – ovde je obeležen protestom. Nastava nije počela. Nastavnici, roditelji i učenici okupili su se ispred škole tražeći povratak Krstića, koji je po njihovim rečima vodio školu sedam godina sa rezultatima koje prepoznaje cela lokalna zajednica.
„Prinuđeni smo da iskažemo ljudski i esnafski protest protiv odluke ministarstva“, rekli su nastavnici, objašnjavajući da su razlozi za smenu bili formalne prirode – administrativni propusti koji se, kako tvrde, mogu lako otkloniti. Pravi uzrok, smatraju oni, mnogo je dublji i povezan sa političkim pritiskom.
Ministarstvo je kao vršioca dužnosti direktorke prvo imenovalo Ivanu Milošević, učiteljicu zaposlenu u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, ali je ona odbila da preuzme funkciju i nije se ni pojavila u školi – pokazujući da nije spremna da prihvati imenovanje protivno volji kolektiva i roditelja. Potom je imenovan Nenad Tasić, profesor matematike i informatike koji je prethodno radio samo godinu dana kao nastavnik u OŠ „20. oktobar“ na Novom Beogradu. Kako je navedeno u medijskim izveštajima, novi direktor je došao iz Bujanovca i opisivan je kao „stranački funkcioner“.
Nastava je konačno počela 4. septembra, ali atmosfera ostaje napeta, a škola i dalje čeka zvanične odgovore ministarstva po pitanju kompromisnog predloga koji je kolektiv uputio.
Pre dva dana, jedan od roditelja podneo je i krivičnu prijavu protiv Tasića jer mu je on, kako tvrdi, pretio.
Gimnazija „Uroš Predić“: Blokada u najstarijoj školskoj instituciji Pančeva
Situacija u Gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu, jednoj od najstarijih prosvetnih institucija u Srbiji osnovanoj 1863. godine, dodatno ilustruje dubinu problema u obrazovnom sistemu.
Direktorka Zorica Pomar podnela je ostavku pod pritiscima, iako nije bilo javnih disciplinskih razloga za njeno odlazak. Umesto nje, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje postavio je kao vršioca dužnosti najpre Nikolu Rikanovića, koji je u najkraćem roku podneo ostavku i otišao na bolovanje, a škola je ostala bez uprave i praktično blokirana za dalji rad. Potom je Ministarstvo prosvete imenovalo novog v.d. i to Radisava Milića – čoveka koji je, prema tvrdnjama zaposlenih i roditelja, bio predmet disciplinskih postupaka u prethodnim školama u kojima je radio.
Učenici su odgovorili blokadnom nastave koja je otpočela u ponedeljak. Dana 7. oktobra 2024. Savet roditelja održao je sednicu i izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog imenovanja Milića, dok su ga zaposleni i učenici opisali kao „politički podobnog direktora“.
Istorijska zgrada ove gimnazije, koja je spomenik kulture i kroz čije su klupe prošli Mihajlo Pupin i sam Uroš Predić, sada je mesto sukoba između obrazovne zajednice i političkih struktura.
Peta beogradska gimnazija: Šta će biti sa jednom od najeminentnijih obrazovnih ustanova
Peta beogradska gimnazija, prestižna ustanova osnovana 1905. godine kao Prva ženska realna gimnazija, pretvara se u nešto što roditelji opisuju kao „staljinistički gulag“. Vršilac dužnosti direktorke Danka Nešović, imenovana je uprkos protivljenju većeg dela kolektiva, nakon čega su usledila otpuštanja i zabrana roditeljima da pređu prag škole.
Masovna otpuštanja: Prema najnovijim podacima, v.d. direktorka Nešović je otpustila više od 30 profesora – gotovo trećinu nastavničkog osoblja. U avgustu 2024. otpustila je sedam profesora odjednom, a taj talas otpuštanja se nastavio i tokom školske godine. Na njihova mesta dovedeni su novi nastavnici koje roditelji i učenici opisuju kao predavače „upitnih kompetencija“, a neki od novih profesora, prema tvrdnjama učenika, čak su i „pretili deci“.
Zabrana ulaska roditeljima: Nešović je fizički zabranila roditeljima ulazak u školu, čime je prekinula osnovnu vezu između porodice i obrazovne ustanove. Ova mera je toliko ekstremna da su roditelji podneli krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu zbog zloupotrebe službenog položaja.
Blokada formiranja Saveta roditelja: Iako je po zakonu Savet roditelja obavezno telo svake škole, v.d. direktorka Nešović sistematski sabotira njegovo formiranje, tvrde roditelji. Time je onemogućila osnovni demokratski mehanizam kontrole i učešća roditelja u radu škole.
Suspendovanje PP službe: Nešović je suspendovala pedagoško-psihološku službu škole, čime je učenicima oduzet pristup stručnoj podršci koja je posebno važna u ovakvim kriznim situacijama.
Pravna pitanja: Roditelji tvrde da je Nešović „nelegalna v.d. direktorka“, sugerirajući da postoje proceduralne nepravilnosti u njenom imenovanju. Protiv nje je podneta krivična prijava, a Savet roditelja – iako sa otežanim formiranjem – uspeo je da zvanično zatraži od Ministarstva prosvete da stavi van snage rešenje o njenom imenovanju.
Atmosfera u školi koja je više od stotinu godina bila simbol kvalitetnog obrazovanja, gde su predavale Desanka Maksimović i Nadežda Petrović, sada je izuzetno tenzična i neizvesna.
Valjevska gimnazija: Policija u hodnicima
Valjevska gimnazija, čije su detaljne informacije oskudne u javnom prostoru, takođe se suočava sa vanrednim merama – u školi je bila angažovana policija, što samo po sebi govori o ozbiljnosti situacije i klimi nesigurnosti u kojoj se odvija nastava.
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu: Od prestižne škole do potpunog kolapsa
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“, najstarija gimnazija u Novom Sadu osnovana još 1810. godine, prolazi kroz najdublju krizu u svojoj viševekovnoj istoriji.
Dramatična blokada u decembru 2024: Dana 16. decembra učenici su blokirali školu sa pet konkretnih zahteva, među kojima je i povlačenje kontroverznog saopštenja direktora Radivoja Stojkovića od 29. novembra. Dok su đaci stajali ispred ulaza, direktor Stojković je kleknuo na zemlju u školskom dvorištu i molio se – u tom položaju je ostao punih sedam sati. Ovaj bizarni prizor šokirao je javnost i dodatno produbio krizu poverenja.
Kontekst političke kontroverze: Saopštenje koje je direktor objavio 29. novembra bilo je zapravo izvinjenje premijeru Milošu Vučeviću nakon što je premijer na Instagramu optužio nastavnike Jovine gimnazije da su njegovog sina „naterali“ da izađe na protest povodom tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Mnogi su se pitali zašto je direktor uopšte objavio takvo saopštenje, čime je dodatno polarizovao školsku zajednicu.
Totalna blokada nastave – školska 2024/2025. godina: Prema najnovijim podacima od oktobra 2024, direktor Stojković nije angažovao veliki broj stručnih saradnika, što je dovelo do toga da je nastavni proces za veliki broj učenika trenutno u potpunoj blokadi.
Kritična situacija sa nastavom biologije: Učenici trećeg razreda sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju od samog početka školske godine nisu imali nijedan čas biologije. Biologija je, uz hemiju, njihov glavni predmet – po programu trebalo bi da imaju pet časova nedeljno, što znači da su do oktobra već izgubili najmanje 25 časova, a po važećem rasporedu piše da imaju samo četiri časa. Kako nemaju profesora biologije niti bilo koga na zameni, postavlja se i pitanje odgovornosti za bezbednost učenika koji napuštaju zgradu škole bez nadzora u vreme kada bi trebalo da budu na časovima.
Prinuda na privatne časove: Roditelji su prinuđeni da tragaju za privatnim profesorima kako bi nadoknadili izgubljeno gradivo svojoj deci. Ovo praktično znači da roditelji plaćaju dvostruko – i državu za školovanje, i privatne profesore za ono što država ne omogućava.
Organizacioni haos: Učenici Jovine gimnazije predavanja imaju u Mašinskoj, Saobraćajnoj i Tehničkoj školi, pošto je njihova matična škola zatvorena zbog, kako se navodi bezbednosnih razloga. Da li se radi na njihovom otklanjanju, nije poznato. Učenici „trče sa časa na čas“ zbog loše organizacije rasporeda. Po nekoliko odeljenja istovremeno ima nastavu zajedno, što dovodi do gubitka kvaliteta.
Profesori Jovine gimnazije organizovali su nekoliko jednočasovnih štrajkova upozorenja, dok su roditelji takođe izašli na proteste. Zajednički traže od Ministarstva prosvete da interveniše i reši krizu koju je prouzrokovao direktor jer trenutna situacija, prema njihovim tvrdnjama, „upravo ovo vodi ka gašenju Jovine gimnazije“ – ustanove koja je 215 godina bila stub obrazovanja u Vojvodini i Srbiji.
Direktor Radivoje P. Stojković, matematičar po struci, inače je važio za respektabilnog upravnika koji je doprineo ugledu škole.
Sistemski problem ili slučajne podudarnosti?
Ono što povezuje sve ove slučajeve jeste vremenski period – kraj prethodne i početak nove školske godine – ali i obrazac koji se ponavlja: smene iskusnih direktora koji uživaju podršku zaposlenih i roditelja, te imenovanja novih rukovodilaca koje lokalne zajednice doživljavaju kao nekompetentne ili politički motivisane.
Pravni aspekti i proceduralne nepravilnosti
Mnogobrojne smene direktora opisane su kao „nezakonite“ ili bar proceduralno upitne. U OŠ „Pavle Savić“ razlozi za smenu bili su administrativne prirode, što je neobično jer takvi propusti tradicionalno ne vode automatskom razrešenju, već se otklanjaju kroz korekcije i dodatnu obuku.
Činjenica da su neki od imenovanih vršilaca dužnosti odbili da preuzmu pozicije (kao Ivana Milošević u OŠ „Pavle Savić“), ili da su bili predmet disciplinskih postupaka u prethodnim školama (kao što se tvrdi za Radisava Milića u Gimnaziji „Uroš Predić“), dodatno dovodi u pitanje transparentnost procesa imenovanja.
Uloga Saveta roditelja i lokalnih zajednica
Posebno je značajan otpor koji pružaju Saveti roditelja. U eri kada se roditeljsko angažovanje često svodi na formalna učešća u školskim telima, situacije u „Pavle Saviću“, „Urošu Prediću“ i Petoj beogradskoj gimnaziji pokazuju da roditelji mogu biti snažan faktor pritiska kada veruju da je kvalitet obrazovanja njihove dece ugrožen.
Saveti roditelja su održali vanredne sednice, izrazili „ozbiljnu zabrinutost“, podneli krivične prijave, čak i fizički prisustvovali protestima – što govori o dubini problema, ali i o tome da lokalne zajednice više nisu spremne pasivno prihvatati odluke koje dolaze „odozgo“.
Problemi s kojima se škole suočavaju nisu nastali preko noći. Kraj školske 2024/2025. godine bio je, prema izvorima iz više škola, „buran“ – period u kojem su se nagomilavali sukobi, napetosti i proceduralne nejasnoće koje su kulminirali početkom nove školske godine.
Ministarstvo prosvete: Tišina ili selektivno reagovanje
Uprkos višenedeljnim protestima, blokadama i medijskoj pažnji, odgovori Ministarstva prosvete bili su sporadični i uglavnom administrativne prirode – imenovanja novih vršilaca dužnosti bez javnog objašnjenja razloga za prethodne smene.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nije dao sveobuhvatnu izjavu o situaciji u školama, niti je ponudio sistemsko objašnjenje za talasne smene direktora. Pojedinačni slučajevi rešavani su ad hok, bez vidljive strategije ili pokušaja da se uspostavi dijalog sa nezadovoljnim zajednicama.
Šira slika: Politizacija obrazovanja
Kriza u srpskim školama ne može se posmatrati izolovano od šireg društveno-političkog konteksta. Kada profesor Aleksandar Baucal govori o školama kao „instrumentu očuvanja pozicija“, on aludira na dugotrajniju tendenciju politizacije obrazovanja – proces u kojem imenovanja na direktorske pozicije nisu vođena stručnim kriterijumima, već političkom podobnosti.
Ovakav pristup dugoročno ugrožava kvalitet obrazovanja jer:
- Demotiviše stručnjake: Iskusni nastavnici i direktori koji postižu rezultate vide da to nije dovoljno za opstanak na pozicijama
- Smanjuje autoritet rukovodstva: Direktori koji dolaze bez podrške kolektiva teško mogu efektivno upravljati školom
- Stvara nestabilnost: Učestale promene rukovodstva onemogućavaju dugoročno planiranje i kontinuitet programa
- Podriva autonomiju škola: Lokalne obrazovne zajednice gube mogućnost da utiču na izbor svog rukovodstva
Put napred: Moguća rešenja
Rešavanje ove krize zahteva sistemski pristup:
Kratkoročno:
- Trenutni status u spornim školama mora biti razrešen kroz dijalog, ne silom
- Imenovani direktori moraju steći legitimitet – bilo kroz prihvatanje od strane kolektiva, bilo kroz vraćanje prethodnih ili izbor novih kroz transparentne procedure
- Ministarstvo mora dati javna objašnjenja za svaku pojedinačnu smenu
- Hitno angažovanje nedostajućih nastavnika, posebno u Jovinoj gimnaziji gde učenici gube glavne predmete
Dugoročno:
- Depolitizacija procesa imenovanja direktora
- Jačanje uloge školskih odbora i saveta roditelja u izboru rukovodstva
- Jasni, transparentni kriterijumi za imenovanje i razrešenje direktora
- Zaštita autonomije obrazovnih ustanova
- Disciplinski postupci protiv direktora moraju biti javni i obrazloženi
- Pravna zaštita za nastavnike i direktore od političkih pritisaka
Zaključak
Školska 2025/2026. godina započela je kao jedna od najturbulentnijihs u savremenoj istoriji srpskog obrazovanja. Broj škola u krizi – od velikih beogradskih do regionalnih centara – pokazuje da se ne radi o lokalnim problemima već o sistemskoj pojavi.
Dok se političke strukture i obrazovna administracija bore za kontrolu nad školama, nastava trpi, nastavnici su demotivisani, a učenici gube dragocene dane obrazovanja.
Pitanje nije samo ko će biti direktor pojedinačnih škola, već kakvu obrazovnu politiku Srbija želi – onu vođenu stručnim kriterijumima i lokalnim zajednicama, ili onu u kojoj su škole instrument političke kontrole.
Odgovor na to pitanje odrediće ne samo atmosferu u školama ove godine, već i dugoročni kvalitet obrazovanja u Srbiji, te položaj zemlje u međunarodnim obrazovnim standardima i konkurentnosti njenih mladih ljudi na globalnom tržištu znanja.