“Mama, danas nam je u školi bila doktorka da nas pregleda. Svi moramo da idemo kod drugog doktora za kičmu i stopala, samo Petar ne mora.” – rekla mi je, odmah s vrata, pre nekoliko nedelja ćerka koja ide u treći razred osnovne škole.
Isto je u Vajber grupi potvrdila i učiteljica – neko ima ravna stopala, neko krivu kičmu, tek sva deca u odeljenju od 28 učenika moraju kod fizijatra. Osim Petra koji je dosta niži od ostalih. Dobili su i upute iz doma zdravlja koji važe mesec dana.
Ne, nemoguće. Pa moja deca nemaju u sobi kompjuter, nemaju svoje telefone, nemamo nijednu konzolu u kući! Prvi tablet dobili su tek pre mesec dana i to mogu da koriste do sat vremena dnevno! Celo leto provode na selu, ona je godinama trenirala plivanje, pa balet, sad ide na odbojku. Kako je moguće da ONA ima krivu kičmu?! Ma to je neka greška.
Prijateljica koja je lekar i čije dete ima isti problem rekla mi je da su se oni opredelili za Schrot metodu i da je poboljšanje vrlo očigledno, u kratkom roku, pod uslovom da se tome zaista i posvetite. Nikada ranije nisam čula za Schrot (Šrot).
Preporuka nas je odvela u Scolio team na Novom Beogradu. Tamo nas je sačekala Jelena Gambiroža, viši strukovni fizioterapeut s višegodišnjim iskustvom u radu s decom koja imaju različite vrste deformiteta. Pitali smo je šta je uzrok eskalacije problema sa kičmenim stubom kod dece i kako Schrot metoda funkcioniše.
– Ne možemo poricati da savremen način života i te kako igra važnu ulogu. Ali svedoci smo i toga da deca koja ne provode sate pred računarom takođe dolaze sa ozbiljnim deformitetima. S nama vežba i devojčica od 10 godina koja je ozbiljan plivač, takmičar, trenira pet puta nedeljno, a opet će morati da nosi mider. – kazala je Jelena i dodala da je skoro svako dete danas ima skoliozu ili kiflozu, a svako drugo i ravna stopala.
Kada je reč o Schrot-u, Jelena kaže da ovaj metod ispravljanja deformiteta kičme potiče iz Nemačke, a razvila ga je Katarina Šrot.
“To je, bez sumnje, jedan od najuspešnijih načina korekcije deformiteta kičmenog stuba kod dece i odraslih.” – ističe Jelena, osnivač Scolio Team-a
A šta je, zapravo Schrot metod?
Ovaj metod posmatra telo kao celinu, a deformitet kičmenog stuba kroz sve tri ravni i kao takav ga tretira. Akcenat je na pravilnom pozicioniranju tela, takozvanom maksimalno korigovanom položaju gde se naročito obraća pažnja na položaj karlice koja je ujedno osnov dobre posture.
“Zatim se koriguje nagib kičmenog stuba, rotacija rebarne grbe čime se koriguje i rotacija kičmenih pršljenova. U sam tretman su uključene tehnike tzv. trodimenzionalnog disanja čime se uspešno kontroliše pokretanje grudnog koša, a samim tim i položaj kičmenog stuba. Na ovaj način se održava korekcija i vrši postepena promena posturalne šeme u mozgu. Uspostavlja se nešto što možemo nazvati svesna pozicija.” – objašnjava naša sagovornica.
Za skoliozu, koja je jedan od najčešćih, ali i najtežih deformiteta kičmenog stuba kod dece, Jelena kaže da je to trodimenzionalni deformitet prilikom kog dolazi do bočnog krivljenja kičmenog stuba, rotacije pršljenova i rotacije rebara usled čega nastaje gibus-rebarna grba.
“Sama skolioza javlja se u periodu intenzivnog rasta, uglavnom godinu dana pre i godinu dana nakon prve menstruacije kod devojčica, odnosno godinu dana pre i posle mutiranja kod dečaka. Tada se deca brzo razvijaju, naglo rastu i promene na telu su najizraženije.” – ističe Jelena Gambiroža.
Kada je reč o kiflozi, ona se ukratko definiše kao pogrbljenost, odnosno savijenost torakalnog dela kičmenog stuba. I ovde je kritičan period sama faza intenzivnog rasta.
Kako izgleda vežbanje po Schrot-u?
Vežbe su individualne i prilagođavaju se konkretnom tipu krivine koju dete ima. Kada dođete na prvi pregled, vi ćete možda biti uvereni da vaše dete nema neki naročit problem i da će eventualno dobiti preporuku da se bavi sportom. Makar sam ja tako mislila. Jer dete u tom uzrastu ne izgleda naročito krivo. Međutim, kada vam neko ko se tim poslom bavi pokaže u šta treba da gledate, onda disproporcije kukova i lopatica postanu jasne a vi se pitate kako je moguće da to niste primetili.
“Vizuelna kontrola u pozicioniranje je vrlo važna pa su ogledala jedna od bitnih alatki u samom tretmanu. Svesna uključenost deteta, podrška roditelja i timski rad su ključ uspeha.
Vežbe se sprovode u svim položajima – sedeći, stojeći, ležeći na boku, a primena elastičnih traka, terapijskih lopti, palica i jastučića pomažu boljoj korekciji posture pri izvođenju vežbi.” – kaže naša sagovornica, dodajući da je pravilan odnos terapeuta i deteta jako važan.
“Dete zajedno sa terapeutom prolazi i kroz obuku koje položaje treba izbegavati u svakodnevnim aktivnostima, kako ne bi došlo do pogoršanja deformiteta.” – objasnila je Jelena.
Ono što treba da znate, radi dobrobiti svog deteta, jeste da Schrot mora postati briga cele porodice u periodu dok dete ispravlja deformitet. I mama i tata moraju podsećati dete na pravilne načine sedenja, pa čak i na to kojom nogom se penje stepenicama, a kako silazi. I, što je najvažnije, ne čekati da deformitet postane očigledan, jer će onda biti potrebno mnogo više vežbanja i truda da dete ispravi svoj položaj.
Naše vežbe počinju, pa očekujte još novih korisnih tekstova i iskustava na ovu temu.