Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, početkom 2015. godine u Srbiji je bilo oko 600.000 nezaposlenih, radno sposobnih građana. U procentima, to je 19,2 odsto, čak 2,4 odsto više nego u poslednjem kvartalu 2014.
U novom broju nedeljnik Pančevac piše o problemu nezaposlenosti koja se u ovom gradu ne smanjuje. Situacija u Pančevu slična je kao i u većini gradova u Srbiji – kadrova koji su najtraženiji najviše i nedostaje, dok ima onih koji su na birou godinama a da nijednom poslodavcu nije zatrebao radnik njihovog profila.
Direktor NSZ Pančevo Đorđe Lukač za ovaj list kaže da je najveći problem zapravo neodgovarajući školski sistem.
„Umesto da školuju kadar koji se na tržištu traži, već godinama je sasvim suprotno. Recimo, nekoliko firmi je tokom protekle godine bezupešno tražilo zanatlije određenog profila, dok na birou sedi veliki broj ljudi koji su se školovali za zanimanje koje danas niko ne traži ili za koje na tržištu postoji velika ponuda.“
Kako kaže, tokom prošle godine, najviše su se tražile zanatlije, informatičari i farmaceuti, dok poljoprivredni i hemijski tehničari, ekonomisti i mašinci imaju najmanje šanse za zaposlenje.
Još jedan dokaz koji govori u prilog tome da je školski sistem u Srbiji zastareo, jeste činjenica da Elektrotehnički fakultet i danas školuje isti broj softverskih inženjera kao i devedesetih godina, iako je potreba za ovim kadrom porasla nekoliko stotina puta.
O tom problemu svedoče i iz kompanije Schneider Electric koja je, kako bi za svoje potrebe u Srbiji obezbedila kadrove, u okviru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu otvorila sopstveni smer koji finansira iz sredstava komapnije, a na kojem školuje studente koji po završetku studija odmah dobijaju zaposlenje.
Promene školskog sistema moraju biti temeljne i velike, što bi značilo i smanjenje broja zaposlenih na fakultetima i u srednjim školama gde se obrazuju kadrovi koji tržištu nisu potrebni. Ovo je sigurno jedna od kočnica promena, jer su prosvetni radnici već na udaru reformi.
S druge strane, odlaganje promena i dalje školovanje velikog broja ekonomista, pravnika, profesora, učitelja koji će sedeti na birou doneće samo veće probleme, porast nezaposlenosti i siromaštva.
Kratkoročno rešenje bi bilo prekvalifikacija kadrova, ali na to je spreman veoma mali broj građana.
A.C.