Предрасуде да жене доносе одлуке „емотивније“ или су „неодлучне“, не утичу само на њихове каријере, већ обликују и опште прихваћене друштвене норме. Зато је изузетно важно да и мушкарци препознају да жене имају једнаке могућности за успех у свим областима живота, као и да заједно са њима раде на стварању истинске равноправности, истакао је повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић на отварању конференције „Између формалне једнакости и стварне равноправности: ставови мушкараца о родној равноправности у Србији“.
На конференцији су представљени најважнији увиди из недавно спроведеног истраживања о перцепцији мушкараца о родној равноправности, који показују да ли она за мушкарце има једнаку важност као за жене и колико су заиста спремни да је остваре у пракси. Истраживање је израђено за потребе институције Повереника, у оквиру пројекта Немачке међународне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Иако је равноправност жена и мушкараца у Србији загарантована Уставом и законима, стварна моћ у породици, на послу и у јавном животу још увек није изједначена. Резултате ове студије искористићемо за креирање препорука намењених државним органима, локалним самоуправама, послодавцима, медијима, образовању, правосуђу и цивилном сектору, јер остваривање родне равноправности не зависи само од закона, већ и од ставова и свакодневних одлука свих учесника у друштву, рекао је повереник.
Истраживање спроведено на узорку од 1.200 испитаника открива разлике између онога што мушкарци декларативно подржавају и онога што раде. Већина мушкараца (61%) каже да верује да је равноправност већ остварена (са чиме се слаже тек 42% жена), али детаљнија питања откривају другачију слику. Иако само 22,3% мушкараца каже да им нешто смета у савременим захтевима за родну равноправност, када им се понуде конкретни примери из свакодневице, чак 83,5% њих пронађе неку „спорну“ тачку.
Мушкарци знатно ређе примећују дискриминацију жена и још увек чврсто држе традиционалне позиције. На пример, скоро половина (45,7%) сматра да муж треба да има последњу реч у кући, што је скоро дупло више у односу на просек Европске уније (24%).
Исто тако, мушкараца и даље види жену као примарну домаћицу куће, док чак 54,3% њих сматра да су мушкарци „природно“ мање способни за кућне послове. Слично је и са родитељством: активно очинство је популарно као идеја, али не и у пракси, јер би свега трећина мушкараца (31,8%) заиста искористила право на породиљско одсуство од два месеца.
На тржишту рада, већина мушкараца (68,4%) верује да жене имају потпуно исте шансе за успех, али истовремено скоро 60% њих сматра да би жене ипак требало да жртвују каријеру зарад породице. Слично је и код питања имовине. Иако се скоро 80% мушкараца слаже да синови и ћерке треба да наслеђују једнако, пракса их демантује: у широј породици скоро половине испитаника (44,1%) и даље је потпуно уобичајено да се сестре одричу наследства у корист браће.