Слаба моторика, равна стопала, лош говор… Шта узрокује најчешће проблеме код малишана и како их решавати

18 фебруара, 2020

Како спречити настанак ‘модерних’ развојних проблема код деце, саветују дечији физијатар и логопед.

 

Foto: Canva

Данашњи темпо живота не оставља довољно времена родитељима да се посвете деци када дођу са посла а последица тога је све чешћа употреба паметних уређаја код деце што, како наводе стручњаци, може да има озбиљне последице.

“Тако често телефон и таблет постају извор забаве, где дете практично седи у једном положају очију прикованих за екран на ком се смењују слике. Како садржај има за циљ непрестано одржавање пажње, често се дешава да дете не чује и не одговара кад га позовете, постаје нервозно ако му искључите ТВ или одузмете мобилни телефон, а све то заједно прави велики проблем на више поља, од којих је слаба моторика прилично чест”, каже прим. др Данијела Вукићевић, физијатар у Клиници за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”.

1. Слаба моторика

Деца имају природну потребу за кретањем, истраживањем, комуникацијом и социјалном интеракцијом, а свакодневне активности су савршена прилика за правилну стимулацију психомоторног развоја детета. Облачење, умивање, одлазак у продавницу и играње тестом ангажују целокупан потенцијал детета, а пре свега контакт очима, продужавање пажње, коришћење руку и кретање.

“На пример, и игре лоптом одличне су за развој моторике код деце. Прво с малишаном вежбајте бацање и хватање лопте већег обима из близине, па кад дете то савлада, прелазите на лопту све мањег обима и све већу удаљеност с које се она баца и хвата. Шутирање и лупкање лопте исто од већег ка мањем обиму такође подстиче развој баланса, брзине, спретности, координације и визуомоторне перцепције, што касније има утицај на развој пажње, графомоторике и виших когнитивних вештина”, указује докторка Вукићевић.

Она саветује и што чешће ходање по неравном терену с различитим нагибом јер то јача мускулатуру читавог тела, а то ће се у периоду од треће до шесте године одразити и на положај стопала.

2. Равна стопала

Деца до треће године имају масно јастуче на стопалима, што одаје утисак да су равна. Зато није препоручљиво да малишани одмах носе ортопедске улошке или специјално израђене ципеле које би имале „циљ“ да спрече деформитет стопала јер му је природа наменила значајну улогу. А то је ослобађање вишка топлоте, због чега су деци стопала често мокра, и давање информација мозгу о квалитету подлоге – узбрдо, мекано, клизаво или мокро, при чему се ангажује мускулатура целог тела, а стопало јача своју структуру. Важно је нагласити да је ношење ортопедских уложака и ципела пасивна потпора, која не подстиче развој и јачање мускулатуре стопала.

“Због тога постоји правило да се малишанима ципеле обувају када их и ми одрасли обувамо, а то је кад идемо напоље. Деци треба што чешће омогућити различите врсте активности, где ће променом правца кретања и подизањем терета прилагођеног њиховим анатомским карактеристикама омогућити јачање мускулатуре тела, довођење тела у добру осовину и, наравно, јачање мускулатуре стопала”, саветује наша саговорница и предлаже да у те сврхе код куће правите полигоне од столица, ластиша, лопти или флаша напуњених водом.

3. Лош изговор

Пре десетак година логопеди су апеловали на родитеље да не тепају малој деци како би им обезбедили добар говорни модел као предуслов за правилан развој артикулације гласова. Данас им поручују да што више са њима причају.

“Прилагођавање новом времену и технолошком напретку носи нове изазове за родитеље. Деца се буде и успављују уз паметне телефоне, па уместо родитељских гласова и израза лица они гледају и уче комуникацију од анимираних ликова. С таквом (не)стимулацијом очекивано је да нешто не буде како треба”, каже Бојана Вулић, логопед.

Да би деца могла да развијају природне капацитете за усвајање матерњег језика, морају тај језик да слушају, али и да говоре. Видео садржаји не подстичу дете да брбља, нити да покуша да изговори неке гласове. Тако је оно ускраћено за прилику да понавља, имитирајући родитеље.

“Како би родитељи спречили лош изговор гласова и кашњење у језичком развоју, требало би више да причају с децом, кратким и јасним реченицама. Избегавајте тепање, а кратке приче, прочитане или препричане деци, добар су начин вежбања пажње, памћења и проширивања речника”, стиче Вулићева.

Извор: Blic zena

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама