Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kazala je za Tanjug da je neophodno i dalje raditi na tome da u obrazovanju roditelji, đaci, nastavnici i profesori imaju podjednako udela, te da je važno pojačati vaspitnu ulogu škole.
Ona je istakla da se događaji kao što je tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ne mogu ni predvideti, ni u potpunosti sprečiti, ali da je potrebno usmeravanje na ponašanje dece i van škole. U tom smislu je, kaže ministarka, ono što je preduzeto početkom školske godine kroz Smernice ministarstva, bilo vrlo opravdano.
„Sticanje vrlina, usmeravanje na ponašanje dece u školi, ali i van škole, mnogo više znanja o tome šta se u dušama tih mladih bića, dece, događa i u osnovnoj i srednjoj školi, pa i u predškolskom uzrastu, mora biti naš zajednički zadatak“, rekla je Đukić Dejanović za Tanjug.
Ona je govorila i o rezultatima uvođenja i sprovođenja mera početkom ove školske godine.
„Nastavnici su radili na tome da se više razgovara o mentalnom zdravlju dece, porodicama iz kojih dolaze, sistemu vrednosti. O tome koliko jedno dete u sebi treba da neguje empatiju. Koliko ima razumevanja za svog druga, posebno onog koji je senzitivan, koji ima neku različitost, a koju smo skloni i kao društvo nekada više da ismevamo, nego da je razumemo. To su neki zadaci obrazovanja na kojima su prosvetni radnici vrlo uporno radili ove školske godine i ja im se zaista na tome zahvaljujem“, rekla je Đukić Dejanović za Tanjug.
Kako bi se postigao što bolji kvalitet komunikacije na relaciji roditelj-nastavnik-dete, ministarka kaže da je pokrenuta praksa otvorenih roditeljskih sastanaka, gde su istovremeno i nastavnici i deca koja to žele i roditelji.
„Roditelji beskrajno vole svoju decu i često nemaju objektivan ugao gledanja. Krenuli smo sa praksom otvorenih roditeljskih sastanaka i razgovarali na neke teme koje deluju kao periferne, kao što je značaj fizičkog zdravlja u obezbeđenju dobrog mentalnog funkcionisanja deteta“, istakla je ministarka.
Đukić Dejanović je istakla da razredne starešine imaju sve veću ulogu, jer iako ne mogu da poznaju „u dušu“ svakog od 30 učenika u odeljenju, poznaju tri, četiri različita tipa dece.
„Prosečne dece, one koji su povučeni u sebe, one koji su vrlo otvoreni, one koji su skloni pravljenju, pa i nekih incidentnih situacija. I moraće da imaju različit pristup prema roditeljima svih tih kategorija. Zbog toga smo smatrali da su i nagrada i to minimalno povećanje finansija koje dobijaju razredne starešine u procesu nagrađivanja neophodno i mislim da je to bilo potrebno“, rekla je ministarka.
Što se tiče problema nedostatka nastavnog kadra, ministarka ukazuje da se ne samo kod nas, već i u svetu, neke profesije u pedagogiji prosto gase i da nema interesovanja za njih.
„Kod nas je to matematika, fizika, informatika, hemija, engleski, nemački i srpski jezik. Mi smo u protekloj godini davali stipendije onim studentima koji na fakultetima uče da budu pedagozi iz ovih predmeta, ali nismo postigli neki jako dobar ili zadovoljavajući rezultat time. Sa rektorom BU Đokićem i dekanima odgovarajućih fakulteta sam nedavno imala razgovor i opredelili smo se da ćemo zajedno sa drugim ministarstvima, i pre svega sa kreatorima i menadžmentom pomenutih fakulteta, morati da napravimo jedan stimulativni pristup, da povećamo atraktivnost pedagoških zanimanja“, rekla je Đukić Dejanović.
S obzirom na interesovanje studenata za logopediju i povećane potrebe roditelja za angažovanjem ovih stručnjaka, ministarka potvrđuje da nemali broj dece ima logopedske smetnje.
„Uočeno je da nemali broj dece ima i smetnje pri izgovaranju određenih glasova, reči, odnosno da postoje logopedske smetnje. Zbog toga defektologija postaje sve aktuelnija. Neke jedinice lokalne samouprave imaju više dece sa smetnjama, neke manje, nije situacija svuda ista. Govor je zapravo izražavanje mišljenja, a mišljenje je najdelikatnija funkcija koju i dete i odrastao čovek ima, stoga su defektolozi jako potrebni“, rekla je ministarka.
Ona je naglasila da su stručne sugestije jedinicama lokalne samouprave da podrška vrtićima i osnovnim školama bude veća na način da će svojim budžetskim sredstvima predvideti plaćanje defektologa, logopeda koji će, pre svega, raditi na otkrivanju govornih smetnji.
Izvor: Tanjug