Да ли се Министарство просвете спрема да промовише теорију рода, према којој су дечаци и девојчице, сутра мушкарци и жене, само друштвене измишљотине?
Српске владе већ дуго се односе према народу као према покусном кунићу. Сада се под маском заштите од сексуалног насиља, уз ничим поткрепљене тврдње Министарства просвете, како „у сваком школском одељењу у Србији постоји четворо деце која су преживела одређени вид сексуалног насиља“ уводи обавезно промовисање хомосексуализма, лезбијства, бисексуализма и свих других видова „сексуалног опредељења“ заснованих на узајамно добровољном односу два људска бића.
Министар просвете Младен Шарчевић кроз Приручник за рад са младима, који је послат свим школама, поручује да је свака особа „мушкарац и жена на свој начин“. Можда он то и јесте, али то не значи да су и сви остали. Ова тврдња изнета је на стр. 218 Приручника: „Право да слободно и самостално изразите сексуалну оријентацију. Свака особа је мушкарац или жена на свој начин.“
Какве везе има проповедање хомосексуализма, укидања рода и другог са заштитом од сексуалног насиља? На страни 158 се наводи више тзв. сексуалних права: право на сексуалну слободу, право на сексуалну аутономију, сексуални интегритет и сигурност сексуалног тела, право на сексуалну приватност, право на сексуално задовољство, право на сексуално изражавање, право на сексуално удруживање, право на слободне и репродуктивне изборе.
Тако се, на пример, на страни 153, Приручника за рад са младима тврди да су „сексуалност и сексуални идентитет несталне и динамичне категорије и да би требало непрестано да преиспитујемо своје претпоставке. Прихватање различитости и отвореност по питању људске сексуалности основни су захтеви за некога ко ради са младима“.
Дакле наставно и васпитно особље треба стално да преиспитује своју сексуалност и исто препоручује деци. Има ли то везе са сексуалним насиљем? Наравно да нема, али има и те како везе са применом немачког и британског захтева промене свести српског народа!
Са Запада се преузимају најгори и најнакараднији програми и настоје се применити у Србији. Иако су резултати у нашем образовању све поразнији, урушавању нема краја.
После „школигрице“, избацивања казне из вртића, а у највећој мери и из школства, увођења такозване афирмативне акције уписивања Рома на факултете без потребног успеха у школовању и на пријемном испиту, уз наставак сличне праксе приликом полагања испита, сада се Министарство просвете спрема да промовише нестанак дечака и девојчица – тј. теорију рода, према којој су дечаци и девојчице, сутра мушкарци и жене, само друштвене измишљотине.
Свим школама у Србији као и предшколским установама послата су обавезујућа упутства укључивања ове накарадне пропаганде у активности у вртићу, као и у школску наставу у предмете српског (матерњег) језика, света око нас, природе и друштва, грађанског васпитања, биологије, социологије, музичког, психологије, Устава и права грађана.
Овај програм долази као део пројекта Уницефа „Школа без насиља“, који је почео давне 2005. и 2006, а који од 2012. спроводи „Јединица за превенцију насиља“. Промовише се сексуална различитост, самозадовољавање (додиривање сопственог тела од најмлађих дана)… Резултати борбе против насиља, нажалост, познати су већини родитеља школске деце и готово свим наставницима. Управе школа труде се да свим средствима заташкају најгрубље насиље које је попримило размере епидемије и заштите управо насилнике, не би ли имали што бољу оцену Министарства. Осим тога, друштво је све бахатије и сиромашније, расте и број самоубистава.
Ту ће се под изговором борбе против сексуалног насиља промовисати како они рођени са мушким полним органима треба да носе хаљине и сукње и да могу да бирају да ли да се заљубе у дечака, у девојчицу или ко зна, можда у нешто што је на путу да измени пол, да девојчица треба да изабере између две девојчице ону која јој се више свиђа…
Ове болештине је усвојило Министарство Владе Републике Србије. У земљи депресије (РТС објавио да у Србији око 420.000 пати од депресије), епидемије рака, епидемије одласка из земље-емиграције и демографског суноврата, Министарство просветe, науке и технолошког развоја размишља о промени рода, настављајући годинама преузету обавезу промене свести српског народа, чиме чини још један корак ка потпуном краху и крају Србије.
Слободан Јанковић
Институт за међународну политику и привреду
Извор Вечерње новости
Zasto ste jednostrani, a ne pragmaticni g-dine Jankovicu? Knjiga kao neko prirucno sredstvo predavaca moze da bude ok, sa nekim smernicama kako i u kom pravcu i na koje teme treba voditi razgovor sa decom u razlicitim uzrastima.
S obzirom da zivim u nekom drugom sistemu gde je multidisciplinarnost po svakoj tematici u skolskom sistemu zasutupljena, sto znaci da se deca istovremeno obavezno susrecu sa istim stvarima u najmanje tri predmeta na pr. u istoriji/maternjem jeziku/matematici, meni takvo „nametanje“ nije strano, tako da ja potpuno shvatam point „materijal je pilotiran, znaci da u 10 redovnih predmeta osnovnih i srednjih skola su uneseni u nastavne jedinice koje odgovaraju gde moze da se uci o temi seksualnog nasilja. Postoji ukupno 75 casova. I Minastrastvo prosvete je izdalo upustvo.“ Problem je u pogresnoj interperaciji svega. Ja pretpostavljam da je u program ubacen i deo o evoluciji polozaja i emancipaciji zene. Ili na pr. ..imate mogucnost cak i da deca u srednjoj skoli gledaju neki igrani film na casu sa vrsnjackim nasiljem/silovanjem/pedofilojom i sl. na pr. na nemackom ili francuskom jeziku pa da ga onda analiziraju naravno na tom stranom jeziku. Zar je moguce da sve shvatamo bukvalno. Iskreno se nadam da ce postojati pravi edukatori.
Deca na pr. u Holandiji krecu u skolu sa 4 godine a glavni „predmet“ je pricanje sa decom u krugu na razlicite teme pa verovatne i te teme koje se ticu nasilja i pedofilije. Licno ne verujem da su sve te price bile direktne i nametane deci, vec suptilne, vise da ucitelj eventualno nasluti ako u porodici ima nekih elemenata nasilja….ja sad ne znam kakve su tamo preporuke, ali ne verujem da je onako kako se po medijima predstavlja i tumaci, vec mi smo skloni da preterujemo i naravno sad je vec takva klima da se sve dozivljava kao nametanje, osim sto je nasilje spontano i uglavnom nekaznjivo. Upoznavanje sa nekim nazalost jos uvek tabuima i ne znaci per se nametanje, vec opominjanje da smo razliciti i da to ne treba biti razlog da nekog zbog toga maltretiramo.
Какве генијалне идеје ви износите. Да средњошколци гледају неке тамо стране филмове па да онда анализирају садржај на страном језику. И баш тако нешто да гледају. Феноменално. Како сте се тога сетили?
Da FILMOVI i ne „neki tamo“ …. za pocetak naravno da treba poceti sa domacim filmovi na pr. Bully – film po istinitom događaju o vršnjačkom nasilju, „Sestre“ pa onda malo kroz neku komediju osveziti sa nekom drugom interesantnom tematikom francuskim filmom „Sta smo bogu zgresili“, pa onda recimo film iz 1961 „The Children’s Hour“ …. mnogo stosta bi se moglo sa decom prodiskutovati nakon filmova nebitno na kom jeziku, ja samo zelim reci da multidisciplinarnost moze postojati, i da to treba skolskim programima uvesti, nastavnike edukovati. A vi ste ocigledno spremni da kategoricki odbijate i razmisljate dublje bez ikakvih argumenata a to onda jasno govori o skucenosti jedne osobe.
Kada neko ko je propagator Dveri i njihovih ideologija priča ovakve stvari, ni kao konzervativan otac male dece ne mogu ni reč da im verujem…