Da li se Ministarstvo prosvete sprema da promoviše teoriju roda, prema kojoj su dečaci i devojčice, sutra muškarci i žene, samo društvene izmišljotine?
Srpske vlade već dugo se odnose prema narodu kao prema pokusnom kuniću. Sada se pod maskom zaštite od seksualnog nasilja, uz ničim potkrepljene tvrdnje Ministarstva prosvete, kako „u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoji četvoro dece koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja“ uvodi obavezno promovisanje homoseksualizma, lezbijstva, biseksualizma i svih drugih vidova „seksualnog opredeljenja“ zasnovanih na uzajamno dobrovoljnom odnosu dva ljudska bića.
Ministar prosvete Mladen Šarčević kroz Priručnik za rad sa mladima, koji je poslat svim školama, poručuje da je svaka osoba „muškarac i žena na svoj način“. Možda on to i jeste, ali to ne znači da su i svi ostali. Ova tvrdnja izneta je na str. 218 Priručnika: „Pravo da slobodno i samostalno izrazite seksualnu orijentaciju. Svaka osoba je muškarac ili žena na svoj način.“
Kakve veze ima propovedanje homoseksualizma, ukidanja roda i drugog sa zaštitom od seksualnog nasilja? Na strani 158 se navodi više tzv. seksualnih prava: pravo na seksualnu slobodu, pravo na seksualnu autonomiju, seksualni integritet i sigurnost seksualnog tela, pravo na seksualnu privatnost, pravo na seksualno zadovoljstvo, pravo na seksualno izražavanje, pravo na seksualno udruživanje, pravo na slobodne i reproduktivne izbore.
Tako se, na primer, na strani 153, Priručnika za rad sa mladima tvrdi da su „seksualnost i seksualni identitet nestalne i dinamične kategorije i da bi trebalo neprestano da preispitujemo svoje pretpostavke. Prihvatanje različitosti i otvorenost po pitanju ljudske seksualnosti osnovni su zahtevi za nekoga ko radi sa mladima“.
Dakle nastavno i vaspitno osoblje treba stalno da preispituje svoju seksualnost i isto preporučuje deci. Ima li to veze sa seksualnim nasiljem? Naravno da nema, ali ima i te kako veze sa primenom nemačkog i britanskog zahteva promene svesti srpskog naroda!
Sa Zapada se preuzimaju najgori i najnakaradniji programi i nastoje se primeniti u Srbiji. Iako su rezultati u našem obrazovanju sve porazniji, urušavanju nema kraja.
Posle „školigrice“, izbacivanja kazne iz vrtića, a u najvećoj meri i iz školstva, uvođenja takozvane afirmativne akcije upisivanja Roma na fakultete bez potrebnog uspeha u školovanju i na prijemnom ispitu, uz nastavak slične prakse prilikom polaganja ispita, sada se Ministarstvo prosvete sprema da promoviše nestanak dečaka i devojčica – tj. teoriju roda, prema kojoj su dečaci i devojčice, sutra muškarci i žene, samo društvene izmišljotine.
Svim školama u Srbiji kao i predškolskim ustanovama poslata su obavezujuća uputstva uključivanja ove nakaradne propagande u aktivnosti u vrtiću, kao i u školsku nastavu u predmete srpskog (maternjeg) jezika, sveta oko nas, prirode i društva, građanskog vaspitanja, biologije, sociologije, muzičkog, psihologije, Ustava i prava građana.
Ovaj program dolazi kao deo projekta Unicefa „Škola bez nasilja“, koji je počeo davne 2005. i 2006, a koji od 2012. sprovodi „Jedinica za prevenciju nasilja“. Promoviše se seksualna različitost, samozadovoljavanje (dodirivanje sopstvenog tela od najmlađih dana)… Rezultati borbe protiv nasilja, nažalost, poznati su većini roditelja školske dece i gotovo svim nastavnicima. Uprave škola trude se da svim sredstvima zataškaju najgrublje nasilje koje je poprimilo razmere epidemije i zaštite upravo nasilnike, ne bi li imali što bolju ocenu Ministarstva. Osim toga, društvo je sve bahatije i siromašnije, raste i broj samoubistava.
Tu će se pod izgovorom borbe protiv seksualnog nasilja promovisati kako oni rođeni sa muškim polnim organima treba da nose haljine i suknje i da mogu da biraju da li da se zaljube u dečaka, u devojčicu ili ko zna, možda u nešto što je na putu da izmeni pol, da devojčica treba da izabere između dve devojčice onu koja joj se više sviđa…
Ove boleštine je usvojilo Ministarstvo Vlade Republike Srbije. U zemlji depresije (RTS objavio da u Srbiji oko 420.000 pati od depresije), epidemije raka, epidemije odlaska iz zemlje-emigracije i demografskog sunovrata, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razmišlja o promeni roda, nastavljajući godinama preuzetu obavezu promene svesti srpskog naroda, čime čini još jedan korak ka potpunom krahu i kraju Srbije.
Slobodan Janković
Institut za međunarodnu politiku i privredu
Izvor Večernje novosti
Zasto ste jednostrani, a ne pragmaticni g-dine Jankovicu? Knjiga kao neko prirucno sredstvo predavaca moze da bude ok, sa nekim smernicama kako i u kom pravcu i na koje teme treba voditi razgovor sa decom u razlicitim uzrastima.
S obzirom da zivim u nekom drugom sistemu gde je multidisciplinarnost po svakoj tematici u skolskom sistemu zasutupljena, sto znaci da se deca istovremeno obavezno susrecu sa istim stvarima u najmanje tri predmeta na pr. u istoriji/maternjem jeziku/matematici, meni takvo „nametanje“ nije strano, tako da ja potpuno shvatam point „materijal je pilotiran, znaci da u 10 redovnih predmeta osnovnih i srednjih skola su uneseni u nastavne jedinice koje odgovaraju gde moze da se uci o temi seksualnog nasilja. Postoji ukupno 75 casova. I Minastrastvo prosvete je izdalo upustvo.“ Problem je u pogresnoj interperaciji svega. Ja pretpostavljam da je u program ubacen i deo o evoluciji polozaja i emancipaciji zene. Ili na pr. ..imate mogucnost cak i da deca u srednjoj skoli gledaju neki igrani film na casu sa vrsnjackim nasiljem/silovanjem/pedofilojom i sl. na pr. na nemackom ili francuskom jeziku pa da ga onda analiziraju naravno na tom stranom jeziku. Zar je moguce da sve shvatamo bukvalno. Iskreno se nadam da ce postojati pravi edukatori.
Deca na pr. u Holandiji krecu u skolu sa 4 godine a glavni „predmet“ je pricanje sa decom u krugu na razlicite teme pa verovatne i te teme koje se ticu nasilja i pedofilije. Licno ne verujem da su sve te price bile direktne i nametane deci, vec suptilne, vise da ucitelj eventualno nasluti ako u porodici ima nekih elemenata nasilja….ja sad ne znam kakve su tamo preporuke, ali ne verujem da je onako kako se po medijima predstavlja i tumaci, vec mi smo skloni da preterujemo i naravno sad je vec takva klima da se sve dozivljava kao nametanje, osim sto je nasilje spontano i uglavnom nekaznjivo. Upoznavanje sa nekim nazalost jos uvek tabuima i ne znaci per se nametanje, vec opominjanje da smo razliciti i da to ne treba biti razlog da nekog zbog toga maltretiramo.
Kakve genijalne ideje vi iznosite. Da srednjoškolci gledaju neke tamo strane filmove pa da onda analiziraju sadržaj na stranom jeziku. I baš tako nešto da gledaju. Fenomenalno. Kako ste se toga setili?
Da FILMOVI i ne „neki tamo“ …. za pocetak naravno da treba poceti sa domacim filmovi na pr. Bully – film po istinitom događaju o vršnjačkom nasilju, „Sestre“ pa onda malo kroz neku komediju osveziti sa nekom drugom interesantnom tematikom francuskim filmom „Sta smo bogu zgresili“, pa onda recimo film iz 1961 „The Children’s Hour“ …. mnogo stosta bi se moglo sa decom prodiskutovati nakon filmova nebitno na kom jeziku, ja samo zelim reci da multidisciplinarnost moze postojati, i da to treba skolskim programima uvesti, nastavnike edukovati. A vi ste ocigledno spremni da kategoricki odbijate i razmisljate dublje bez ikakvih argumenata a to onda jasno govori o skucenosti jedne osobe.
Kada neko ko je propagator Dveri i njihovih ideologija priča ovakve stvari, ni kao konzervativan otac male dece ne mogu ni reč da im verujem…