Малишани су стручњаци за „скакутање по родитељским живцима“ и то није тајна. Ипак, чак и у ситуацијама кад нас избацују из такта, наши малени људи заслужују поштовање.
Може се рећи да је тестирање наших граница (па и стрпљења!) сасвим природно и импулсивно с њихове стране, јер током развоја управо на овај начин малишани траже одговоре на нека важна питања.
- Да ли сам сигуран и да ли о мени брину?
- Да ли ме самоуверено воде?
- Да ли су са мном или против мене?
- Да ли је у реду да желим оно што желим и осећам оно што осећам?
- Да ли сам лоше дете?
Међутим, поред ових великих питања, малишани од нас траже да им објаснимо (и неколико пута објашњавамо) каква су наша очекивања за њих и који је кућни ред у породици. Примера ради, могу изронити питања попут:
- Шта ће моји родитељи урадити ако… (ударим пса, гурнем сестру, бацим храну)?
- Да ли је ова одлука моја или мојих родитеља… (да одем у кревет, седнем у ауто седиште, држим тату за руку док прелазим улицу?
Ако својим малишанима не дајемо одговоре који су им потребни да би се осећали вођени, сигурни и схваћени, ако у тим одговорима нисмо јасни и доследни, обично ће морати да наставе да запиткују и да нас „тестирају“. Као родитељи, нисмо увек у могућности да прођемо ове тестове. Људи смо, уморни смо или узнемирени, а то значи да ћемо барем повремено изгубити присебност. То је у реду. Ако останемо бар донекле сабрани и јасни, са успехом ћемо пренети своје мишљење и ставове детету и дати му одговоре које тражи.
Како сачувати „хладну главу“ и реаговати ваљано у овим ситуацијама? Ево неких предлога.
Конфликте и снажне емоције доживљавајте позитивно (или барем мало мање негативно)
Многи од нас као деца нисмо наишли на одобравање од родитеља и других одраслих када испољимо снажне емоције. Уједно, научили смо да сваке свађе и сукоба треба да се плашимо.
Нажалост, због овакве перспективе постаје готово немогуће да покажемо нашим малишанима да је изражавање јаких емоција прихватљиво и у реду. Промена ове парадигме један је од наших највећих изазова као родитеља, а опет, огромно олакшање.
Постепено правимо ову промену када вежбамо да признамо угао посматрања нашег детета (иако је за већину нас то последња ствар коју желимо да урадимо када смо у конфликту!). Дакле, треба да буде сасвим у реду да деца желе оно што желе, чак и када им ми то нећемо дати. Без обзира на то колико је неправедан или смешан став нашег детета, идеја је да се не расправљамо и да га не осуђујемо.
Имајте разумна очекивања
Када стичемо и градимо више погледа на одређену ситуацију, то нам помаже да знамо шта да очекујемо. У том случају нећемо бити толико склони да будемо изненађени или увређени када наше дете, на пример, одбије да следи наша најпристојнија и разумна упутства. Нећемо се наљутити што нас запиткује или има неки захтев изнова и изнова док спремамо вечеру или обављамо неки важан посао. Њему је заправо потребно да експлодира!
Ако очекујемо (и спремни смо) на неко дечије „лудило“ и „бубице“, биће нам много лакше да останемо смирени.
Будите спремни и проактивни
Попричајмо још мало о очекивањима. Наша деца су по природи радознали истраживачи, тако да сваки пут кад дођемо у ситуацију у којој је ова склоност непожељна – добијмо прилику за обострану фрустрацију и нервозу. Имајте на уму да малишани лако постану престимулисани и да се уморе веома брзо.
Бити спреман и проактиван значи препознати да постоји одлична шанса да наша деца неће следити наша упутства или пристати на наша ограничења.
Не очекујте да буду уредни и нећете бити разочарани
Малишани нису сјајни у поспремању својих играчака и обично ће им требати помоћ. Можда је паметно да припремите посебну корпу за одлагање или да их нежно подсетите: „Не можемо да извадимо више играчака док не склонимо ове којима се више не играмо.“
„Вежбајте“ стрпљење, биће лакше
Сваки мали успех јача наше самопоуздање као родитеља, олакшава изражавање наших личних граница и позитивно утиче на сваки однос у нашем животу. Препознајте своје личне покретаче, пројекције и слабости. Ако стално размишљамо о себи, то нам помаже да сазнамо који су наши окидачи, а потом и да их разумемо. Признање је први корак ка промени, а промена старих образаца реаговања је дубоко исцељујућа и добра како за нас, тако и за нашу децу.
Пронађите подршку
Дечје године су захтевно доба у животу родитеља. Биће вам потребно раме за плакање, можда чак и подршка саветника или терапеута. Нека ваша деца буду инспирација да добијете помоћ која вам је потребна.
Временом ћете разумети и ефикасно реаговати на понашање своје деце, што је кључно да изградите с њима позитивне односе, пуне поштовања за цео живот!
