Mališani su stručnjaci za „skakutanje po roditeljskim živcima“ i to nije tajna. Ipak, čak i u situacijama kad nas izbacuju iz takta, naši maleni ljudi zaslužuju poštovanje.
Može se reći da je testiranje naših granica (pa i strpljenja!) sasvim prirodno i impulsivno s njihove strane, jer tokom razvoja upravo na ovaj način mališani traže odgovore na neka važna pitanja.
- Da li sam siguran i da li o meni brinu?
- Da li me samouvereno vode?
- Da li su sa mnom ili protiv mene?
- Da li je u redu da želim ono što želim i osećam ono što osećam?
- Da li sam loše dete?
Međutim, pored ovih velikih pitanja, mališani od nas traže da im objasnimo (i nekoliko puta objašnjavamo) kakva su naša očekivanja za njih i koji je kućni red u porodici. Primera radi, mogu izroniti pitanja poput:
- Šta će moji roditelji uraditi ako… (udarim psa, gurnem sestru, bacim hranu)?
- Da li je ova odluka moja ili mojih roditelja… (da odem u krevet, sednem u auto sedište, držim tatu za ruku dok prelazim ulicu?
Ako svojim mališanima ne dajemo odgovore koji su im potrebni da bi se osećali vođeni, sigurni i shvaćeni, ako u tim odgovorima nismo jasni i dosledni, obično će morati da nastave da zapitkuju i da nas „testiraju“. Kao roditelji, nismo uvek u mogućnosti da prođemo ove testove. Ljudi smo, umorni smo ili uznemireni, a to znači da ćemo barem povremeno izgubiti prisebnost. To je u redu. Ako ostanemo bar donekle sabrani i jasni, sa uspehom ćemo preneti svoje mišljenje i stavove detetu i dati mu odgovore koje traži.
Kako sačuvati „hladnu glavu“ i reagovati valjano u ovim situacijama? Evo nekih predloga.
Konflikte i snažne emocije doživljavajte pozitivno (ili barem malo manje negativno)
Mnogi od nas kao deca nismo naišli na odobravanje od roditelja i drugih odraslih kada ispoljimo snažne emocije. Ujedno, naučili smo da svake svađe i sukoba treba da se plašimo.
Nažalost, zbog ovakve perspektive postaje gotovo nemoguće da pokažemo našim mališanima da je izražavanje jakih emocija prihvatljivo i u redu. Promena ove paradigme jedan je od naših najvećih izazova kao roditelja, a opet, ogromno olakšanje.
Postepeno pravimo ovu promenu kada vežbamo da priznamo ugao posmatranja našeg deteta (iako je za većinu nas to poslednja stvar koju želimo da uradimo kada smo u konfliktu!). Dakle, treba da bude sasvim u redu da deca žele ono što žele, čak i kada im mi to nećemo dati. Bez obzira na to koliko je nepravedan ili smešan stav našeg deteta, ideja je da se ne raspravljamo i da ga ne osuđujemo.
Imajte razumna očekivanja
Kada stičemo i gradimo više pogleda na određenu situaciju, to nam pomaže da znamo šta da očekujemo. U tom slučaju nećemo biti toliko skloni da budemo iznenađeni ili uvređeni kada naše dete, na primer, odbije da sledi naša najpristojnija i razumna uputstva. Nećemo se naljutiti što nas zapitkuje ili ima neki zahtev iznova i iznova dok spremamo večeru ili obavljamo neki važan posao. Njemu je zapravo potrebno da eksplodira!
Ako očekujemo (i spremni smo) na neko dečije „ludilo“ i „bubice“, biće nam mnogo lakše da ostanemo smireni.
Budite spremni i proaktivni
Popričajmo još malo o očekivanjima. Naša deca su po prirodi radoznali istraživači, tako da svaki put kad dođemo u situaciju u kojoj je ova sklonost nepoželjna – dobijmo priliku za obostranu frustraciju i nervozu. Imajte na umu da mališani lako postanu prestimulisani i da se umore veoma brzo.
Biti spreman i proaktivan znači prepoznati da postoji odlična šansa da naša deca neće slediti naša uputstva ili pristati na naša ograničenja.
Ne očekujte da budu uredni i nećete biti razočarani
Mališani nisu sjajni u pospremanju svojih igračaka i obično će im trebati pomoć. Možda je pametno da pripremite posebnu korpu za odlaganje ili da ih nežno podsetite: „Ne možemo da izvadimo više igračaka dok ne sklonimo ove kojima se više ne igramo.“
„Vežbajte“ strpljenje, biće lakše
Svaki mali uspeh jača naše samopouzdanje kao roditelja, olakšava izražavanje naših ličnih granica i pozitivno utiče na svaki odnos u našem životu. Prepoznajte svoje lične pokretače, projekcije i slabosti. Ako stalno razmišljamo o sebi, to nam pomaže da saznamo koji su naši okidači, a potom i da ih razumemo. Priznanje je prvi korak ka promeni, a promena starih obrazaca reagovanja je duboko isceljujuća i dobra kako za nas, tako i za našu decu.
Pronađite podršku
Dečje godine su zahtevno doba u životu roditelja. Biće vam potrebno rame za plakanje, možda čak i podrška savetnika ili terapeuta. Neka vaša deca budu inspiracija da dobijete pomoć koja vam je potrebna.
Vremenom ćete razumeti i efikasno reagovati na ponašanje svoje dece, što je ključno da izgradite s njima pozitivne odnose, pune poštovanja za ceo život!
