Снежана Марковић: „Зар заиста мислите да нам треба ММФ да схватимо колико су дигиталне компетенције данашњем ученику важне?”

јун 26, 2016

У четвртак је, у емисији „Просвета има реч” на телевизији Коперникус гост био Дејан Стевановић, професор технике и информатике, мастер за образовне политике. Тема емисије била је „Имамо ли довољно информација о информатици?”
Емисију можете погледати ОВДЕ.
Координатор радне групе за редефинисање наставе информатике потрудила се да одговори на сва питања и критике на рачун реформисања предмета ТИО и увођења Информатике као обавезног предмета. Одговор се налази у наставку.
snezana-markovic_14634963487„Највећи проблем који је пред нас постављен јесте то што немају сви ученици једнаку могућност да стекну дигиталне компетенције и ово је нешто што треба поставити на врх лествице. Управо то је оно што нас је и подстакло на целокупан овај рад и предлог који је из тога проистекао.
На почетку бих желела да одговорим на питања која су постављена током емисије, а односе се на рад радне групе. Рад радне групе је описан као рад „наврат-нанос“. Постављено је питање како је све то било могуће реализовати за кратко време и зашто је у свему учествовала радна група, а не Заводи. Нећу се сложити са изнетим мишљењем су стручна друштва укључена у креирање промена од 2007. године што је „out of date“. Стручна јавност, истина је, већ 7-8 година расправља о томе, настоји да се избори за осамостаљивање и обавезност предмета информатика, па и сам  НПС је пре три године усвојио Смернице за примену ИКТ у настави, али ни оне не садрже конкретна технолошка и софтверска решења. Та 2007. година је помињана у контексту тога да  актуелни програм информатике у предмету ТИО датира из 2007. и ту смо сагласни да је технологија из тог времена више него застарела. Дакле, са креирањем промена започето је много раније, а временски оквир у којем је сам предлог настао није гаранција квалитета. И до сада смо имали много случајева да радне групе  раде и месецима (па и годинама),  а да не изнедре ништа или да резултат буде нешто лошег квалитета. Оно што је уграђено у овај предлог је најсавремније могуће.
Ова радна група састојала се од наставника – практичара зато што они најбоље познају конкретну наставну праксу, представника факултета, а у рад радне групе били су укључени и представници ЗУОВ-а. Жао ми је што се колега Стевановић, мастер образовне политке, није јавио за рад у радној групи, те би тако његове врхунске компетенције могле да буду у служби унапређења образовања. Сви чланови су могли да се увере, а уколико колега Стевановић жели, може и он – транспарентност је апсолутна, јер су све дискусије на форумима, све видео-конференције, све историје измена дељених докумената и даље доступне, тако да може да се увери у генезу сваке идеје и документа.
Дакле, није постојало унапред припремљено решење које је креирао неко други (ММФ и сл.). За сваки креирани документ постоји читава историја промена, дискусија и размена мишљења. Свако ко жели у то може да се увери. Штавише, увредљиво је за све оне наставнике и универзитетске професоре који су конкурисали својим радним биографијама, домаћим и међународним успесима (скоро сви су познати и признати у нашем образовном систему по својим стручним радовима и наградама) да се сумња у то да су могли да направе овако нешто. И опет подвлачим, са ММФ-ом ово нема везе. Зар заиста мислите да нам треба ММФ да схватимо колико су дигиталне компетенције и алгоритамски начин мишљења данашњем ученику важни и колико они сада трпе, јер их немају?
Током емисије, а у вези са реализацијом предлога МПНТР, поменуте су дигиталне учионице, неприпремљеност наставника информатике за нови програм, распоред часова, процена броја наставника.
Када је реч о одрживости „дигиталних учионица“, речено је да је све, након неког времена, препуштено директорима школа и наставницима информатике, па тако имамо и добре и лоше примере – дигиталне учионице које функционишу и оне које не функционишу или функционишу делимично. Оно што, свакако, треба променити јесте управо улога (посао) информатичара у школи. Наставник информатике не треба ни да зна, нити да поправља рачунаре. Током разговора на ову тему истакнуто је да „средње школе имају срећу да је неко схватио да је то ипак посао“. Да, то јесте велики посао и због тога ће у наредном периоду то бити и промењено. Посао информатичара није да обавља улогу “сервиса“, већ да буде стручна подршка колегама за примену ИКТ у настави. Ту стручну подршку не треба поистоветити са техничком подршком. Не треба наставник информатике да прекуцава текст, одглављује штампач, штампа планове и сведочанства, уноси оцене у е-дневник, монтира пројектор и звучнике, итд. То сваки наставник треба да ради сам, без обзира који предмет предаје. Сарадња између наставника информатике и других наставника треба да буде у домену интегративне наставе – сарадња зарад тога да ученици стичу функционална интердисциплинарна знања.
Када је реч о ресурсима за извођење наставе, сагласна сам са мишљењем да је техничка опремљеност секундарна, а и лако решива (има опреме, а и богатија друштва се оријентишу на приступ „понеси свој уређај“), као и са тим да су примарни ресурс наставници, а не техничка опремљеност школа. Међутим, не могу да се сложим са мишљењем да треба да „имамо припремљене наставнике унапред“. Сваки наставник је током свог базичног образовања овладао основним знањима, концептима, методама, који се не мењају упоредо са развојем технологије. Даље остаје само надоградња која се постиже континуираним стручним усавршавањем. Ништа, заправо, не бисмо ни добили уколико бисмо утрошили годину-две да наставнике организовано упознамо са свим савременим трендовима, јер би, у међувремену, и то застарело. Тако бисмо били поново на почетку. Вртели бисмо се непрестано у кругу из кога нема излаза. Због тога сматрам да наставнике не можемо припремити унапред, већ они морају стално бити у току са променама које се дешавају у њиховој струци. То се, управо, постиже континуираним стручним усавршавањем, а информатичарима је, захваљујући интернету, то најлакше. Не могу да поверујем да постоје наставници информатике који су пре 10-15 година завршили факултет и до сада нису пратили развој информатике како би били у току. Ако такви наставници постоје, не знам како су и до сада радили. Овде се не поставља питање како ће радити од 1.септембра, већ како и сада раде.
С друге стране, нови наставни програм информатике конципиран је тако да се коренито разликује од претходног управо по томе што инсистира на базичним концептима који су непромењиви, а питање конкретне имплементације и избора алата је могуће мењати из године у годину, без системских промена курикулума и додатних обука наставника.

Распоред који се планира за наредну школску годину и о коме је било речи, можда јесте нешто за чију реализацију треба мало више труда, али није неизводљиво. Информатика као обавезни предмет неће одједном ући у све разреде. Наредне школске године улази у пети разред, па постепено даље. У међувремену ће се можда променити законски оквир о којем се говори. Међутим, не можемо стално тражити изговоре и одлагати нешто што је преко потребно и неминовно. Ако чекамо целовиту реформу, онда ћемо изгубити још неколико драгоцених година да уведемо нешто што можемо и сада.

Приликом разговора о распореду часова који је предложен, поменуте су паузе наставника и ученика. Те евентуалне паузе нису непремостиве. МПНТР јесте размишљало на ову тему. И ученик и наставник, осим 45-минутних часова, имају још много других активности којима морају да испуне свој радни дан (пројекти, секције, допунска и додатна настава, вршњачко учење и хоризонтално стручно усавршавање).
Процена о броју наставника није рађена паушално, већ на основу података које имамо у информационом систему. Паушална је (да не употребим неку грубљу реч) процена госта у емисији да „они о томе нису ни размишљали“. Као што знате, у еЦенус су унети подаци о школама, регистар наставника, одељења, група, па онолико колико су тачни подаци које су школе унеле, толико су тачне и рачунице које смо сачинили. Нема разлога да сумњамо у то да су школе унеле тачне податке о ангажовању запослених или о броју група и наставника.
Учесници емисије су више пута поменули „5 ствари о којима нико није размишљао“. То што учесници емисије нису упознати са размишљањима, прорачунима, подацима, не значи да „нико није размишљао“. Тврдња о „сигурности да МПНТР није размишљао“ апсолутно не стоји.
У емисији је поменут и број ученика у одељењима у другим европским земљама. Сагласна сам са тим да треба смањити величину одељења и да треба увести процену квалитета рада наставника – при запошљавању, преузимању са листе, па и периодично у току радног стажа. Само да и синдикати пристану да они који раде неквалитетно могу да сносе последице.
Истакнуто је и то да је овај предлог МПНТР добио негативно мишљење. Жао ми је што ова тврдња није и документована, јер негативна мишљења потичу само од неколико друштава наставника ТИО који су руковођени идејом да ће остати без посла, што није тачно. На чему се заснива тврдња да ће бити отпуштања?
Када је реч о претходној седници НПС-а, НПС се није изјашњавао о овом предлогу, јер до краја маратонске седнице није било кворума. Иначе, све су дискусије у биле позитивне, ниједна није указивала да НПС сматра да нешто није у реду.
Гост у студију, између осталог, поменуо је истраживање које је реализовао на узорку од неколико испитаника (директора и наставника школа из његовог окружења). МПНТР је спровело много детаљније истраживање над свим школама у систему – прикупљање података кроз упитник о „електронској зрелости школа“ (e-maturity). На основу података добијених овим упитником, добићемо потпуније информације које су значајне  за примену ИКТ у настави, наставу информатике, али и за опремање школа које ове године спроводе МТТТ и АМРЕС.

Зашто сада и одједном? Зашто смо чекали толико?

Не знам зашто смо чекали толико, заправо нисмо чекали, борили смо се, али није било слуха и подршке. То дакле није одједном, то је резултат вишегодишњих настојања и вишемесечног интензивног рада. Наставни план и програм не треба да има везе ни са Владом, ни са министром, ни са техничким мандатом већ са временом које неумитно тече, а ученицима не пружамо оно што им је потребно. Тврдњом да ми ово радимо јер испуњавамо „агенду неког другог миснитарства“ или „неког јаког лобија“ у супротности је са претходно изнетим мишљењем госта да је сагласан с тим да је све то неопходно. У чему је проблем ако је нешто урађено брзо? Зашто је гаранција квалитета ако се нешто развлачи месецима? Па управо синдикати су критиковали МПНТР толико пута за инертност и спорост. Сад кад је нешто урађено изузетно ефикасно, замера се брзина. Да ли смо спремни да радимо, да ли имамо ресурса – ако тражимо да све буде савршено, то се никад неће десити, јер тако није ни у много богатијим друштвима, то је једноставно немогуће. Статус кво је најгоре могуће решење. Док не почнемо активно да мењамо праксу и услове – нећемо мрднути с места.
Посебно, моја примедба на излагање госта је што су све замерке процедуралне и начелне природе. Нисам чула стручно мишљење госта о самом предлогу наставног програма осим „Дајте да то направимо како ваља“!
Молим вас, реците, стручно, шта то не ваља (осим што је за ваша мерила пребрзо)?”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


13 коментара на "Снежана Марковић: „Зар заиста мислите да нам треба ММФ да схватимо колико су дигиталне компетенције данашњем ученику важне?”

  1. CS4398 каже:

    Stvar je opšte digitalne kulture da svaka ustanova ima sistem administratora. Hoćete e-dnevnik? Da elektronski popunjavamo svedočanstva? Hoćete fotografije sa priredbi, đačke radove u el. formi? Šta ako ode hard disk, ako pobrljavi operativni sistem? Mnogo puta sam čuo od koleginica i kolega “…odoše mi svi planovi…sve fotografije…” Zar ja, kao prof. stranog jezika i kompjuterski samouk treba kolegi informatičaru mlađem od mene 20 godina da kažem kako postoji, recimo, Acronis True Image, da klonira školske Windows-e, da ne zivkamo svaki čas momke iz obližnjeg PC šopa da nam ih reinstaliraju (i naplate)?
    Radili smo ovih dana bazu podataka (završni ispit), niko o tome ne brine, svi se uzdaju u sreću, valjda, “neće crći baš sad…” A hoće, setite se Marfija. Jedan prenosivi hard disk, backup petkom i stvar rešena.

    1. Za informatiku u 21. veku каже:

      Za završni ispit smo dobili uputstvo kao za debile, sa slikama i koracima sa objašnjenjima, ne razumem šta je tu moglo da crkne. Pri tome smo mogli da se obratimo informatičkom koordinatoru iz okruga u bilo koje doba dana. Kada bi sva uputsva bila tako dobro urađena i kada bi ih svi pročitali pre nego sednu za comp ne bi bilo potrebe sa čovekom koji održava računare u školi. Dok je nastavnik informatike svake godine strepeo da će sledeće imati dovoljno časova, morao je da ispunjava želje i direktoru i svim ostalim nastavnicima. Da radi sve i svašta. Gospodi, koja se na to navikla, sada užasno smeta da se informatika uvede kao obavezan predmet i nastavnik koji je do juče radio neuporedivo više od ostalih izjednači sa ostalima. Sadržaji iz matematike nikako nisu smeli da uđu u predmet TIO jer smo znali kakav kadar u većini škola predaje tehničko obrazovanje. Tada to nikom nije smetalo, sada smeta pravedna reforma. Gospođa Marković je apsolutno u pravu i za pohvalu je sav njen trud i strpljenje da godinu dana obrazlaže nevernim Tomama i onima koji u inat plasiraju neistine.

      1. Lj каже:

        Markovicka nije u pravu. Da li se nekada piatala zasto nasa deca imaju 32 casa nedeljno a zakonodavac dozvoljava 28 kao maksimalni broj.
        Zasto se Markovicka nije pitala zasto nasa deca ne znaju da racunaju razlomke a pritom trazi algoritamsko razmisljanje. Ovo je ne spojivo.
        Markoviceva zaboravlja da jedino deca u TO uce nesto o zanatima i manipulaciom rukama. TO je u gimnazijama ukinuto!!!
        Niko nije protiv IT ali gurate ga brate svuda.
        Pa to je samo ALAT koji treba da udje u sve predmete i da se koristi kao alat.
        Tek gimanzijalci su sposobni da nesto i programiraju.
        U OS samo oni koji su zainteresovani i nista preko.
        Zar mislite da ZDRAVSTVENO vaspitanje je manje bitno? (nacin ishrane/gojaznost/, vaspitanje o seksu /nezeljene trudnoce/ prva pomoc /saobracanne nesrece koliko zivota odnesu/ ….)

        1. Nepravda каже:

          Za gospodju “Lj” je i nespojivo nespojivo! Ne slazem se da decu treba da nam uce ljudi koji ne znaju pravopis i gramatiku. Takodjeje zalosno da sud daje gospodja kojoj je informatika samo “alat”. A zalosnije je to sto ona verovatno predaje TIO i informaticke sadrzaje. Em ne zna pravopis, em ne poznaje informatiku. Za vasu informaciju informatika je nauka. Nisu sve nauke nastale u antickoj Grckoj. Ekonomija je, recimo nastala mnogo kasnije, psihologija i sociologija takodje.l Informatika se razvija kao nauka sezdesetak godina unazad, ali mnogo brzim tempom nego sto su ostale nauke. Znate li vi koliko je pametnih ljudi dalo svoj doprinos razvoju ove nauke, neke od njih cesto pominjete kao srpske naucnike, a sada gazite po njima. Znate li vi sta je algoritam, pa ga poredite sa razlomkom. Zar logika ne treba da se razvija u tom uzrastu kod dece. Bitno je da ste skupili hrabrosti da ovde nesto napisete. Na osnovu cega tvrdite da gospodja iz Ministarstva nije u pravu? Treba da vas bude sramota i vas i ceo prosvetni savet za ovakvu sramnu i licemernu odluku. Ocigledno je ko lobira, isti oni koji su pre nekoliko godina preko noci na kvarno uveli informaticke sadrzaje u tehnicko obrazovanje. Cemu sluze tehnicke skole ako u gimnazijama deca treba da uce OTO. Da li ste vi procitali sta ste napisali? Zbog takvih se stidim sto radim u skoli. Takvi me vuku svakog dana za rukav i pitaju “JeR mozes da mi iskopiras izvestaj sa racunara na fles?” jer su oni napravili precicu umesto kopije. Bez nastavnika informatike jos uvek bi pisali operativne i mesecne planove, a sada ih kopirate od prosle godine. Upravo ti alati vam pomazu da proslogodisnje izvestaje koristite i ove godine, jer informatiku tretirate kao sredstvo da sto manje radite. Gospodin Lipovski je javno priznao da je podlegao uticaju lobiranja nastavnika tehnickog. Ovom odlukom vratili su Srbiju unazad 20 godina.

          1. Сви понекад грешимо каже:

            У нашим школама се званично пише ћирилицом. Ако радите у школи то већ и знате. И у нашем писму постоје слова ш, ђ, ч… итд. И господин Липковски а не Липовски…Понекад се стидим и колега из струке.

        2. Roditelj каже:

          Iako su na Vas komentatori osuli drvlje i kamenje, ja se dobrim delom slazem sa Vama. Ne znam da li ostali komentatori imaju decu osnovnoskolskog uzrasta, ali ja imam i kada se sve stavi na vagu, nas sistem ne moze vise da trpi nikakvo dodavanje novih predmeta. Njemu je potrebna revizija iz korena, a ne brza prepravka, jer je sistem LOŠ.

          1. Vratili smo se u 20. vek каже:

            Ovo nije skola, vec Internet i nije vazno da li je pisao latinicom ili cirilicom ako je covek u pravu. U nedostatku pravih zamerki traze se detalji da li je neko pisao latinicom ili cirilicom ili da li je novi program za informatiku uradjen prebrzo. A kada su informaticki sadrzaji uvedeni u OTO onda nije bilo nikakvih primedbi, svi su cutali. Sazrece ovo drustvo pre ili kasnije i informatika ce morati da se izjednaci sa ostalim predmetima. Slazem se da mnogo toga treba jos da se sredi, ucenici jesu optereceni, ali nije trebalo informatika da bude kap koja je prelila casu. Sta je sa gradjanskim vaspitanjem koje se u vecini skola samo formalno realizuje, a casovi se i ne drze. Sta je sa TIO u skolama u kojima nastavnici ne znaju da koriste racunar. Ideja gospodje Markovic je bila zrela i dobro osmisljena. Steta je za citavo drustvo sto Prosvetni savet iz ovih ili onih razloga nije imao sluha za to. Zasto odbaciti sve sto ponudi Ministarstvo? Ovo je bila dobra prilika za sve, steta sto je propustena. Ne postoji opravdanje, ljudi dzaba se trudite i trazite sitnice da biste zamerili. Ovo je poraz za citavo drustvo!

      2. Ana каже:

        Sve si u pravu, sve se slazem. I da trpi svasta, i da mu svaki kolega slabijim ocenama i zahtevnijim kriterijumima uzima decu kod njega na izborni predmet. To je ove godine drasticno uradjeno. Deca su prinudjena da pisu na anketama “Nisam zainteresovan za izborni predmet”

  2. ИКТ мислилац каже:

    Радну групу нису чинили представници ЗУОВ-а, ту Вашу изјаву већ су званично демантовали. Радну групу су чинили наставници информатике, учитељи,математичари итд. али не и наставници ТИО који су изашли из даљег рада у групи због неконструктивне сарадње са Вама као модератором јер сте на самом старту рада покушали да им наметнете унапред припремљене закључке.

    1. Mm каже:

      Voleo bih jednom da cujem sta je to toliko uvredilo clanove tadne grupe za TIO? Konkretno sta im je receno, ko je dao ta gotova resenja.

    2. Šper ploča каже:

      I ja.

  3. sladja каже:

    “Nimo nije protiv IT ali gurate ga brate svuda”. Ne guramo ga brate svuda, nego zivimo u INF drustvu a ne u IND drustvu. “Pa to je samo ALAT…” STA je alat? Racunar? Da. Word i Excel? Da.
    Pa o tome Snezana i prica! Ali kako vi da razumete kad NPS ne razume. Oni ce polako natenane. Da li znate sta su 2 godine u INFORMACIONOM drustvu?!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама