Juče je održana tribina u okviru javne rasprave o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) — u Velikoj sali Ustavnog suda u Beogradu. Sama javna rasprava traje od 3. do 23. avgusta, a cilj je, kako tvrdi Ministarstvo prosvete, „unapređenje kvaliteta obrazovanja i jačanje vaspitne funkcije škola“. Kritičari, pre svega pojedini sindikati i deo opozicije, izmene doživljavaju drugačije — kao obračun sa nastavnicima, roditeljima i učenicima koji su učestvovali u blokadama i obustavama nastave tokom 2024. i 2025.
Tribina je izazvala dodatnu buru još pre nego što je počela: broj učesnika bio je ograničen, prijava se vršila putem mejla, a mediji nisu imali pristup sali — pratili su je, ako uopšte, spolja. Rasprava je trajala oko pet sati, a Ministarstvo je nakon nje poručilo da su izmene „kozmetičke prirode“, dok predstavnici sindikata (poput Nikole Ćurčina iz NSPRS-a) tvrde da je cela rasprava zapravo bila „opstruirana“ i da nije bila stvarno javna.
Najspornije tačke Nacrta tiču se: smanjenja sastava i ovlašćenja saveta roditelja, ograničavanja prava učenika na udruživanje, mogućnosti prinudnog premeštaja učenika kao kaznene mere, uslova za razrešenje članova školskih odbora, i uslovljavanja licence nastavnika, direktora i sekretara škola poslušnošću prema direktoru. Postoji i politički pritisak vremena — predsednica Skupštine Ana Brnabić najavila je da očekuje usvajanje zakona do kraja avgusta, dakle pre 1. septembra.
Podsetimo, Unija sindikata prosvetnih radnika saopštila je da ne može da iznese svoj stav o pomenutim spornim izmenama jer u njihovoj izradi nije učestvovala.
U tom kontekstu, Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije gostovala je na N1 da prokomentariše i tribinu i sam predlog zakona.
”Mi smo tekst izmena dobili 24. jula i insistirali na tome da dođe do javne rasprave. Zaposleni du uglavnom na kolektivnom godišnjem odmoru pa je situacija komplikovana, da dobijemo mišljenje svog članstva. Ja kao pojedinac ne mogu da iznosim stav ispred čitavog sindikata, ali verujem i znam da mi hoćemo imati pravno rešenje za sve sporne izmene zakona.”, kazala je ona.
Vremena za to, međutim, nema mnogo, jer javna rasprava traje do 23. avgusta. Romandić ističe da o izmenama zakona reprezentativni sindikati s Ministarstvom prosvete pregovaraju još od 2024. godine, gde pokušavaju, kaže, da smanje administraciju, a ne da menjaju sve ovo što je navedeno u Nacrtu.
”Čisto da pojasnim, administraciju ne možemo da smanjimo jer, de fakto, nema novca da se izmeni eDnevnik, pa mi onda moramo da pišemo sve one papire u 21. veku. A s druge strane dobijamo neka rešenja gde mi kao nastavnici možemo da izgubimo licencu zbog neke paušalne procene.” – kazala je Romandić.
Ona podseća da je gubitak licence bio moguć i ranije, po još aktuelnom zakonu i da je tu pobrojano šta sve nastavnika može koštati dozvole za rad.
”Sada su ti članovi koji se odnose na to šta sve nastavnik može da pogreši da bi izgubio licencu obrisani i ostavljena je jedna široka formulacija koja kao takva svakako ne može ostati. To je onaj detalj gde su i predstavnici ministarstva juče potvrdili da je potrebno precizirati, odnosno moramo to vratiti u realne pravne okvire jer, ovako kako jeste, ostavlja vrlo veliku nesigurnost svakom nastavniku. Na primer, ako nastavnik ne obavi dopunsku ili dodatnu nastavu koja je isto obrazovno-vaspitni rad, ne mora da bude nešto strašno, on onda zavisi od procene direktora da li on smatra da mi obavljamo obrazovno-vaspitni proces ili ne obavljamo.” – ističe Romandić.
Ona dodaje i da danas nije lako biti ni direktor škole te da na to pristaju ljudi vrlo specifičnog karaktera.
”Direktori se nalaze u jednom podređenom položaju u odnosu na predstavnike države, koja opet vrlo agresivno pokušava svima nama koji radimo u školama da pokaže da je ona ta koja je vlasnik i upravlja školama. Ta doktrina neće pomoći da rešimo nagomilane probleme koje imamo” – rekla je predstavnica USPRS.
Ona je ponovila stav Unije da je jučerašnja rasprava ličila na rijaliti sa dosta agresije i sa jedne i sa druge strane.
”Nije sramota u ovom trenutku govoriti ni o plati, posebno ako znamo da je naša plata ispod republičkog proseka. Kakve ljude očekujete da ćete imati? Još ćete im vezati ruke i činjenicom da će ih procenjivati direktom kog direktno postavlja vlast. To je uvek bilo, ali ne ovako.” – upozorila je Romandić.
Kaže da Unija neće pristati na ovaj zakon, jer on ostavlja prosvetne radniek u vrlo nepovoljnom položaju.
”Ne možemo pristati na ovako napisane izmene Zakona. Naš pravni tim će uobličiti kako to treba da izgleda jer pravni tim Ministarstva to očigledno nije želeo. Ali, moramo da naglasimo, šta god mi rekli, konačnu reč daće Skupština.” – kazala je ona i podsetila da se više puta govorilo o raznim izmenama pa od toga ne bude ništa, kao što je ideja o času od 30 minuta ili o različitim platama za nastavnike različitih predmeta.
”Mi smo na nivou papira i olovke jer u ovoj državi očigledno nema sredstava da se obrazovanje podigne na viši nivo. Zašto bi, onda, jedan mlad obrazovan čovek došao da radi za ispodprosečnu platu u školi. Vi zato i imate veliki broj nestručnih ljudi, pa je onda i obrazovna i vaspitna funkcija na nižem nivou.” – istakla je Romandić.
Ona je dodala da će njen sindikat učiniti sve što može da se ove izmene dovedu u jedan kontekst koji neće biti tako represivan kao što sad izgleda.