Sekcije umesto izbornih predmeta?
Izborni predmeti u višim razredima osnovne škole ubuduće bi trebalo da se realizuju kroz slobodne aktivnosti, što znači da oni neće biti u nedeljnom rasporedu kao obavezan čas za sve učenike.
Iz ovoga će jedino biti izuzet predmet jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture, saznaje Danas.
Nadležni tvrde da to ne znači ukidanje izbornih predmeta, niti da će nastavnici koji ih sada drže ostati bez fonda časova, napominjući da se tek traži model kako da se ti sadržaji ubace u program rada škole. Jedna od ideja je da đacima budu ponuđeni kao sekcije. Reč je, podsetimo, o takozvanoj listi ”V” izbornih predmeta, među kojima su crtanje, slikanje, vajanje, hor i orkestar, svakodnevni život u prošlosti, šah, domaćinstvo…
Ova promena mogla bi da startuje od petog razreda od iduće školske godine i da se sukcesivno uvodi i u naredne razrede, kako iduća generacija petaka bude stasavala za šesti, sedmi i osmi razred. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja dobio je nalog od Ministarstva prosvete da uradi novi nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i novi nastavni program za peti razred, a sve u sklopu priprema za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda naredne školske godine.
U dopisu Ministarstva prosvete, upućenom na adresu Zavoda, u koji je Danas imao uvid, piše da programske aktivnosti izbornih predmet sa liste “V”, koje škola ostvaruje u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja, treba predvideti kao slobodne aktivnosti učenika, u skladu sa zakonom, a ne kroz nastavni plan i program. Time bi se praktično oslobodio jedan čas u nedeljnom rasporedu i smanjilo opterećenje učenika, koje je, naročito u višim razredima osmoletke, premašeno u odnosno na ono što zakon predviđa.
Pročitajte i Šarčević: Od drugog polugodišta se menja rad nastavnika, roditeljima više informacija o dopunskoj nastavi
Naš list je više puta pisao o problemima sa izbornim predmetima, jer škole krše propise time što ih đacima nameću, umesto da im omoguće da biraju u skladu sa interesovanjima i sklonostima. Neznatan broj škola poštuje obavezu da đacima u višim razredima ponudi najmanje četiri predmeta, pa oni zapravo služe da nastavnici kojima fale časovi dopune normu. I upravo to je razlog zašto nijedna prosvetna vlast nije želela da se upušta u ovu priču, mada su bili svesni i da se izbornost ne poštuje i da je kvalitet nastave niži nego u drugim predmetima. Izborni predmeti se ocenjuju brojčano (samo u prvom razredu je opisna), ali ocena ne utiče na prosek, što je dodatni razlog da ih đaci neozbiljno shvataju. Zanimljivo je da nikada nije urađena analiza efekata nastave izbornih predmeta.
Piše: V. Andrić
Izvor. Danas