Србија се суочава са недостатком професорског кадра. Само за математику недостаје 700 предавача. Нема ни довољно професора информатике, језика. Велики проблем је у томе што је професија професор изгубила друштвени углед који је некада имала. Решење би било, кажу надлежни, између осталог у стипендирању студената који се школују за ту професију, као и веће плате, преноси РТС.
Млади се све ређе одлучују да стану за катедру. Пре пет година, за професора на Математичком факултету пријавило се 110 кандидата, прошле године – тек њих 20.
Дефицитарни су и професори језика, пре свега немачког. Национална катедра прошле године није попунила ни буџетска места.
– То је некад било престижно занимање, на пример пре Другог светског рата, а сада се за професора практично на нашем факултету одлучују они који пропадну за нешто друго, значи то им је последња опција- рекао је за РТС декан Математичког факултета Универзитета у Београд Зоран Ракић.
Љиљана Марковић, в. д. декана Филолошког факултета Универзитета у Београду, истиче да мора да се нагласи друштвени статус професора.
– У једној земљи која јако много негује образовање, као што је Јапан, учитељ у основној школи има једнаку плату као професор универзитета – каже Марковићева.
Проблем је уочен пре неколико година. Али за решење није довољан само ентузијазам, већ су неопходне конкретне мере, оцењује струка.
– Прво подстичући најбоље студенте да се пријаве на студије где ће постати едукатори, а са друге стране да се одговарајућим финансијским постицајима привуку људи да раде на тим пословима. Вероватно би помогло ако би се повећао број стипендија којим би се подржале студије до наставничких позиција.Такође дати још подршке наставничким факултетима – каже ректорка Универзитета у Београду Поповић.
Основце и средњошколце у претходној школској години учило је нешто више од 80.000 наставника. Зато синдикати упозоравају – имамо мањак кадрова.
Председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић каже да треба да се постави одређени ниво, тако да отац и мајка који раде у школи могу да издржавају своју породицу.
– Са универзитетима радимо договор да се ураде кратки циклуси. Значи у међувремену је у систем ушло доста људи који су приближне струке. Значи радили су машински инжењери, који имају доста семестра математике, физике и они су стекли своје компетенције кроз праксу. Значи кроз те кратке циклусе желимо да им озваничимо ту прилику и да тај број смањимо – каже министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
Тренутна мера је стипендија која се даје за дефицитарне струке и предности у студентском дому, а дугорочна би, каже министар, била већа зарада за професоре.
Извор: Блиц