Србијанка Станковић – Тражимо се и растемо „И тако у бескрајно“

Друга књига књижевнице Србијанке Станковић „И тако у бескрајно“ говори о жени, девојчици, о одрастању и душама које путују кроз свакодневицу. Свесне или несвесне живота који живе, јунакиње ове књиге ће вас пробудити, забринути, дирнути, наљутити, а онда ћете се запитати: а како се ја то од њих разликујем?

i-tako-u-beskrajno (7)
Фото: Данијел Милојковић

Колумнисткиња Зелене учионице Србијанка Станковић објавила је своју другу књигу, а прву књигу прича. Након награђене драме „Ана је чекала“, окренула се прозном изразу и форми кратке приче. „И тако у бескрајно“ је више од збирке прича, то је на известан начин антологија савремених бајки – налик на Андерсенове. Јунакиње пролазе кроз личне драме, расту, мењају се, боре се и посустају, верују да постоји (само)остварење, а опет нема увек гаранције да ће (до)живети срећан крај.

У причама из савременог доба срешћете и тинејџерку и мајку, баку, сестру, можда комшиницу или учитељицу на коју сте давно заборавили. Поигравајући се са мотивима љубави, породичне среће, Србијанка представља жену као нежну и снажну, у исто време спремну да се бори али и жељну да неко уместо ње донесе разрешење.

србијанка-станковић-и-тако-у-бескрајно
Фото: Данијел Милојковић

Након читања сваке приче намећу се питања: да ли је неосмишљеност живота последица додворавања туђим хтењима и сопствене слабости да се одупремо модрицама из детињства?

Ова књига дотиче многе теме савременог друштва које се тичу положаја жене у друштву, улога које она има (мајка, ћерка, супруга, радница), онога што се од ње очекује, али и насиља над женама и његовог најтежег облика – фемицида.

Приче Србијанке Станковић, као и код њеног презимењака, нашег највећег приповедача са југа Србије, Боре Станковића, у себи сажимају сусрет два света: једног традиционалног, са фолклорним схватањима, и другог, новог који је на време стигао на Балкан, али га Балкан није препознао на време,  у којем жена, растрзана између захтева друштва и околине и жеље да живи пуним плућима, да буде пре свега уважена као биће, не може да постигне емпанципацију нити да оствари свој савршен живот.  – књижевни критичар Милица Миленковић

Да ли је живот истински такав какав нам је дат или „онакав какав га себи напишеш“, прочитајте у књизи „И тако у бескрајно“. Свој примерак можете поручити на званичном порталу ауторке Ја сам Аска.