Проблеми које ствара дете у породицама које га не разумеју и у којима се родитељи не посвећују довољно су језик којим дете покушава нешто да саопшти.
Ћудљивост, агресивност, избегавање обавеза, сукоби са вршњацима, укућанима, наставницима, узнемиреност, ризично понашање, стидљивост, страхови… све то могу бити симптоми на које родитељ мора да обрати пажњу. Њима нам деца нешто саопштавају.
Често су ти проблеми само одраз проблема породице у којој дете живи.
У својој беспомоћности оваквим понашањем дете успева да добије пажњу и бригу која му недостаје. Макар и на овакве начине јер боље и тако него никако.
Таква деца постају пацијенти у специјализованим установама због школског неуспеха, недисциплинованости, страхова, фобија…
Немогуће је на адекватан начин решити проблем детета ако се не промени већ постојећи систем односа у породици који је и довео до настанка проблема у понашању детета.
Ако то не разумемо и пажњу усмеримо само на дете нећемо постићи пуно тога.
Веома је важно да родитељ сагледа како својим поступцима и односом индукује проблеме код свог детета, како би тај увид могао да покрене промене на боље.
Ако проблеми које имају ваша деца почињу да вас узнемиравају ,сагледајте прво себе у свему томе а потом и породицу из перспективе детета – шта ме узнемирава, шта очекујем од родитеља а шта добијам, шта желим да им кажем…
Покушајте да преведете језик симптома којим вам се дете обраћа на речи које би вам изговорило да уме да преведе у речи то шта га мучи.