Иако постоје позитивне стране играња игрица, постоје и оне негативне. Иако нису у толикој мери бизарне као наведени пример, последице су озбиљне. Шта деци доноси играње игрица, а какву им штету наноси, за Телеграф.рс објашњава социолошкиња Јелена Радовић.
Играње игрица деци може да донесе корист, али и штету. Пример негативног утицаја, и то прилично бизаран, појавио се недавно када је тинејџер од 16 година из једне централне београдске општине отишао са оцем у МУП да извади своју прву личну карту.
– Пробали су да му узму отисак са кажипрста, али није ишло. Ја сам поменуо да нон-стоп игра игрице и да мучим муку да га одвикнем, а службеница је прокоментарисала да му се можда због тога кажипрст “излизао” – прича шокирани отац за наш портал.
Како даље наводи, отисак за личну карту на крају су дечаку узели са трећег прста.
Једнако шокирани овом причом остали су и лекари. Педијатри које смо позвали кажу да тако нешто нису видели у пракси.
Међутим, играње игрица код млађих генерација прилично је узело маха. Мада постоје и неке позитивне стране играња игрица, ту су и оне негативне. Иако нису у толикој мери бизарне као наведени пример, последице су озбиљне. Шта деци доноси играње игрица, а какву им штету наноси, за Телеграф.рс објашњава социолошкиња Јелена Радовић.
– Играње видео игара има своје позитивне и своје негативне стране. С једне стране, могу врло да помогну при социјализацији. Многе особе лакше се отварају путем онлајн комуникације и играњем видео игара. Са друге стране, интроверти могу да оду у потпуно другу крајност, затворе се још више у себе, а имали смо тих примера који су ишли до екстрема, на пример Сwаттинг, односно узнемиравање које најчешће трпе чланови заједнице која је окупљена око играња видео игара. Оно подразумева усмеравање полиције на жртво под лажним оптужбама – објашњава Радовић.
Како каже, играње видео игара може да помогне у побољшању рефлекса, јер умеју да буду захтевне и траже брзу реакцију. Самим тим могу да помогну и при бржем доношењу одлука оног тренутка када смо стављени пред одређени чин или задатак.
– Овде се може јавити проблем где при побољшању рефлекса занемаримо остале функције тела и заборавимо да треба да прошетамо, једемо, спавамо, можемо да се осетимо исцрпљено, дехидрирано. Видео игре могу потпуно да “опију” уколико немамо контролу. А сведоци смо тога да ту контролу могу да изгубе како деца, тако и одрасли. Видео игре могу да развију такмичарски моменат, а турнири да донесу и новац. Можемо их сврстати у “спортска такмичења”, као и сјајан извор зараде. Врло често у питању су тимске игре, стога можемо развити и тимски дух, самим тим се и социјализовати – додаје социолошкиња.
Напомиње да игрице, с друге стране, могу да развију анксиозност, бес и незадовољство, све у зависности од тога с ким играмо, шта играмо, колико и у ком смо психофизичком стању.
– Стратегије које се играју у реалном времену помажу при процесуирању већег броја информација, што потом доводи до побољшања когнитивне способности. Опет, имамо и лошу страну, а то је да информација није знање и због велике количине информација не претбарамо их у право знање. Оне помажу при задржавању фокуса, али и губитку квалитетног сна. Игре могу да побољшају комуникационе вештине, могу да буду релаксација, некада неопходно бекство од свакодневних обавеза. Имајмо на уму да постоје игре које ти служе за персонални тренинг, као што су кардио тренинзи, куглање, трчање и слично. Стога можеш остати у форми, у сопственом простору. Нарочито ако немаш времена, новца или здравог ваздуха у околини за другу врсту тренинга – објашњава Радовић.
Дуго седење за екраном, ипак, може да погорша вид, слушалице које дуго стоје на ушима слух… Стога треба дозирати, као и све што дозирамо у животу. Као што не треба претеривати са храном, пићем, радом, тако не треба претеривати ни са играњем видео игара, колико год година да имамо.
Извор: Телеграф.рс