Почиње краћи школски распуст и већ сада се поставља оно вечито родитељско питање: како да искористимо ово време „продуктивно“?
Шта ако вам кажем да је најбољи поклон који можете дати деци током распуста – није још један лист папира са задацима, већ – музика?
Шта наука заиста каже о музици и развоју мозга
Истраживања показују да редовни контакт са музиком – било кроз слушање, певање, играње, или свирање – има снажан утицај на развој мозга. Музика истовремено активира више можданих региона: оне одговорне за слух, говор, памћење, координацију покрета, емоције и логичко размишљање. То је као тренинг за цео мозак одједном.
Али ево кључне ствари: не морате уписати дете у музичку школу или купити скупи инструмент да бисте искористили ове бенефите. Музика је свуда око нас и доступна је свима.
Зашто је музика боља од додатних задатака?
Када децу оптеретимо додатним задацима током распуста, често добијамо супротан ефекат од жељеног. Уместо мотивације, стварамо умор и отпор према учењу. Задаци су обично механички – понављање истих образаца који ангажују врло ограничен део мозга.
Музика, с друге стране, ангажује дете целом личношћу:
Језичке вештине: Препознавање ритмова и мелодија директно помаже у развоју фонолошке свести, што је основа читања
Математичко размишљање: Музички обрасци, тактови и ритам уче децу о структури и редоследу
Емоционална интелигенција: Музика помаже деци да препознају, именују и изразе емоције на безбедан начин
Координација и моторика: Ритам, покрет и свирање развијају фину и грубу моторику
Самопоуздање: Нема „тачних“ и „нетачних“ одговора у музици – постоји само креативно изражавање
Практични савети: како унети музику у распуст
Не треба вам диплома из музичке академије нити скупа опрема. Ево једноставних начина да музика постане део вашег распуста:
1. Певајте заједно
Дечје песме, рок, савремени хитови – било шта! Наравно, све док је примерено. Певање у колима, током кувања, пре спавања. Не треба да будете професионални певачи – важна је радост и заједнички доживљај.
2. Креирајте „кућне инструменте“
Лонци постају бубњеви, кутије са пиринчем су звечке, флаше са водом стварају различите тонове. Дозволите деци да експериментишу са звуцима око себе.
3. Играјте се ритмом
Пљескајте различите ритмове и нека вас дете опонаша. Или обрнуто – нека дете смисли ритам а ви га понављате. Можете тапкати ногама, пљескати рукама, лупкати по столу.
4. Истражите различите жанрове музике
Један дан класика, други џез, трећи традиционална музика различитих култура. Разговарајте о томе како вас различита музика чини – веселу, смирену, узбуђену?
5. Музика и покрет
Слободан плес, опонашање кретања животиња на музику, „замрзавање“ када музика стане. Покрет уз музику развија координацију и телесну свест.
6. Ако имате инструменте код куће
Распуст је идеалан тренутак за експеримент без притиска. Не вежбајте обавезно градиво – дозволите деци да слободно истражују, импровизују, стварају своје мелодије.
Шта ако дете „није музикално“?
Ова фраза је мит. Сва деца су музикална – само што се музикалност манифестује на различите начине. Неком детету ће бити природније певање, другом ритам, треће ће волети да слуша и анализира музику.
Чак и ако ваше дете не показује посебан таленат за музику, бенефити остају. Баш као што вежбање математике развија логичко размишљање чак и ако дете неће постати математичар – тако и музика развија мозак без обзира на „таленат“.
Баланс је кључан
Ово не значи да треба потпуно занемарити школске обавезе. Ако ваше дете заиста мора да понови неки део градива, наравно, одвојте време за то. Али нека то буде кратко, фокусирано и без притиска.
Распуст је време за обнову – физичку, менталну и емоционалну. Уместо да пунимо дане задацима, хајде да их напунимо искуствима која праве трајне везе у мозгу, уче децу креативности и, што је најважније – чине их срећним.