Сећам се, на једном предавању за васпитаче, дивна Жана Борисављевић нас је питала:
„Зашто деца иду у вртић?“
Ми смо набрајале: да се социјализују, да се осамостаљују, да деле…
Одговор који је она хтела да чује је био: „Деца иду у вртић да би учила.“
Следеће њено питање је било: „Шта је најважнија ствар коју деца треба да науче у вртићу?“
Ми смо опет набрајале: да се социјализују, да се осамостаљују, да стекну културно-хигијенске навике…
Опет је успела да нас доведе до правог одговора: „Најважније за дете да научи у вртићу је како изгледа живот одраслог човека.“
Питала нас је: „Како ћете научити дете животу одраслог човека кад не знате како ће живот изгледати за 20 година? Човек који је измислио авион није могао ни да претпостави да ће се у његовом изуму возити толико људи одједном и да ће помоћу њега прелетати целу планету. Човек који је измислио компјутер није знао тада да ће свака кућа имати по један или више компјутера. Како онда? Шта мислите, шта је најважније да научите дете да било спремно за живот какав не можете ни да претпоставите какав ће бити?“
Одговор на ово питање смо брзо пронашле: „Најважније је научити дете да се прилагоди!“
На платну смо угледале цвет који је израстао из бетона…
Толико о неговатељицама и чуварима деце у вртићима. Поздрављам све моје колегинице где год се налазиле…
Аутор: Милица Голубовић, васпитачица из Београда