Али Касаза се утапала. У играчкама.
Имала је посебну собу у кући посвећену играчкама. А многе од њих нису имале сврху, као онај једнорог од 150 долара, са којим се њена ћерка играла једном у животу. Дошао је тренутак у којем је соба са играчкама постала превише тесна. А да њена деца при томе нису имала конкретну занимацију, већ су након пола сата играња долазила у собу и тражила грицкалице или гледање цртаних филмова.
У настојању да доведе кућу у ред редовно је спремала ствари, али оне би убрзо биле поново разбацане. А онда јој је то једноставно досадило. Помислила је тако је како је, као да је свакодневно проживљавала исте ствари. Била је затрпана обавезама, бригама о дјеци, а у коначници и играчкама. Свакога дана је чекала да дјеца оду на спавање или поподневно дријемање.
Помислила сам тако је како је. Као да сам преживљавала свакодневно ствари, без да их више примећујем.
А онда јој је једног дана било једноставно превише. Одлучила је поклонити све играчке и на тај начин их избацити из куће. То није била казна, већ је то било за добробит породице. Како наводи то је спасило њен брак, као и њено мајчинство. Међутим, њена борба није изолована, јер према истраживању Center on the Everyday Lives of Family found из 2012. године показује како поседовање мнного ствари проузрокује депресију и повећава ниво хормона стреса мајкама. Другим речима, што више ствари имате у дечијим собама, то сте више склони стресним ситуацијама.
Упркос томе што је била уплашена за реакцију своје деце, изненадила се када су и они подржали идеју. Одедном су сви постали растерећени, јер су имали много више ствари које су свакодневно могли радити. Нису били предодређени да иду у собу у претрпаност играчака.
То није била казна, већ је то било за добробит породице.
Није им више било ни досадно, јер су радили различите ствари које су их испуњавале. Ноел Свифт, мајка из Њу Џерсија изјавила је како је свом детету ограничила број играчака на онолико колико може да стане на полицу и да не смета књигама, кревету и другим предметима у соби.
Једноставно је желела да научи дете да спрема ствари и да се бави само оним стварима које су му стварно занимљиве, а на крају и потребне. Бет Бечер је мајка и оснивачица Б Организед, професионалног организацијског сервиса. Она истиче како је веома важно знати направити реда у соби, а формула је врло једноставна. “Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.”
Много родитеља прави огромне грешке под изговором да не могу другачије. Зато се дешава да често чујемо: “Почела је да плаче у продавници и нисам могла да јој не купим нову играчку” и тако изнова, све док не настане збрка. А потребно је само мало више дисциплине и себи и детету, како би схватили да им не треба све то.
Сада када немају толико играчака, деца се усмеравају на нешто посве другачије, а то је развој њихове маште и креативности. Играјући се једноставних игара, мозгалица и учења делења, јер сада када имају мање, схватају да су ствари заједничке, а не само од једног или другог.
Ако ти ово не треба, не волиш то и не користиш, баци то.
У таквом реду, могуће је посветити се боље деци, а уједно и себи организовати и осмислити дан концизније. Добра организација је кључ свега?
Извор: Babble