Polazak u školu kod velikog broja roditelja stvara uzbuđenje i nervozu koja se jako lako prenosi na decu. Roditelje muče razna pitanja: od toga da li je njihovo dete spremno za polazak u školu do toga kako će se pokazati na testiranju i šta sve treba da zna.
Dragi roditelji, vaš jedini zadatak je da pokušate da približite detetu šta će ga pitati i pokažete uverenje da će sve biti u redu pa čak i ako ne bude znalo odgovor na neko pitanje. U međuvremenu, pripremajte dete za polazak u prvi razred pričajući mu koje su to dobre strane školovanja, npr: novi drugari, učiteljica sa kojom će učiti da čita i piše, rekreativna nastava i izleti… S druge stran,e probaćemo da vam makar malo olakšamo odgovorima na najčešće postavljana pitanja. Takođe ćemo vam ukazati na to šta bi dete trebalo da zna pred polazak u školu.
Pitanje koje se pokazalo kao najučestalije je „Da li dete može da sedi i sluša 45 minuta?”
Većina dece uspeva da održi pažnju na istoj aktivnosti (npr: pisanje slova) između 15 i 20 minuta. Nakon toga pažnja slabi i održava se u zavisnosti od toga koliko je detetu zanimljiv sadržaj. To ne treba da vas brine jer se pažnja gradi postepeno. Učitelj/ica će postepeno povećavati obim zadataka (aktivnosti) čime će uticati na to da dete može duže da zadrži pažnju na toj jednoj aktivnosti. To takođe znači da i roditelji treba da rade isto dok vežbaju sa decom npr: pisanje slova ili računanje.
Još jedno bitno pitanje je „Da li dete treba da zna da čita i piše pre polaska u školu?”
Nije neophodno da deca znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu, stoga se na testiranju to i ne zahteva od njih. Međutim, većina dece u vrtiću nauči da prepoznaje slova i ima spretnu grafomotoriku što u stvari i jesu preduslovi za učenje čitanja i pisanja, ali u prvom razredu. Naravno, izuzeci postoje, stoga ukoliko dete ranije pokaže interesovanje za ove veštine ne treba ga sputavati. Isto tako rana obuka od strane roditelja može ponekad da bude mač sa dve oštrice. Način obuke u kući se često razlikuje od načina obuke u školi, što dete može da zbuni.
Upoznavanje sa logopedskim testiranjem
Nakon kratkog uvoda pokušaćemo da vam što približnije objasnimo kako se sprovodi logopedsko testiranje i šta bi to u stvari deca trebala da znaju pre polaska u prvi razred. Testiranje se vrši u opuštenoj atmosferi tokom razgovora sa detetom i primenom nekoliko testova.
Najpre ispitujemo grafomotoriku i to na sledeći način:
Da li je dete upotrebno levoruko ili desnoruko?
Da li zna pravilno da drži olovku?
Predikcioni test – ispitujemo grafomotornu spretnost i vizuelnu percepciju. Detetu se zadaje obrazac figura (krug, krstić, trougao) koje treba da nastavi da crta po zadatom modelu.
Da li crtež koji crta ima dovoljno detalja? (npr: na crtežu ljudske figure se gleda da li je dete nacrtalo sve delove glave i lica, trup, udove)
Da li dete prati smer za crtanje linija? Dete treba da ima razvijenu svest o pravcu pisanja s leva na desno, odozgo nadole. Kod neke dece se može zapaziti tzv. ogledalsko odnosno obrnuto pisanje pojedinih slova i brojeva.
Ispitivanje govorno-jezičkog razvoja
Za utvrđivanje statusa govora i jezika koriste se: Test oralne praksije i Globalni artikulacioni test. Ispituju se i sposobnost prepričavanja priče kao i sposobnost analize i sinteze glasova u rečima. Tokom razgovora sa detetom utvrđujemo koliko je rečnik bogat, kakve su rečenice, da li dete zna da rimuje, da li koristi sinonime i da li poznaje reči suprotnog značenja, da li se dobro orijentiše u prostoru i vremenu, da li poznaje godišnja doba…
Šta bi dete trebalo da zna pre polaska u školu?
Detetov rečnik bi pre polaska u školu trebalo da ima preko 2000 reči. Rečnik je bogatiji rečima sa apstraktnim značenjem: ljubav, lepota…
Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika.
Prepoznaje rimovanje reči (npr: „Vidi malu Rosu, sama pere kosu”, „Kćeri moja Nato, ti si moje zlato”)
Dete je ovladalo svim vremenima (prošlo, sadašnje, buduće).
Zna da reprodukuje pesmice i prepriča omiljenu priču.
Vrši analizu i sintezu glasova u reči (Na koje slovo počinje reč SAT?; Kada kažem M-I-Š šta sam rekla? Koje je poslednje slovo u reči AVION; Od kojih se slova sastoji reč MAČKA?…)
Koristi reči suprotnog značenja (dan-noć, crno-belo, zdrav-bolestan…).
Zna dane u nedelji (koji je dan pre, a koji posle srede).
Zna mesece u godini.
Zna da nabroji godišnja doba i njihove karakteristike.
Koristi sinonime za veliki broj reči.
Služi se prosto-proširenim rečenicama.
Broji do 20 unapred i unazad.
Piše brojeve. Bitno je da dete ume da prepozna simbol broja i da ume da poveze količinu sa određenim brojem.
Zna da poređa objekte po veličini i da ih upoređuje koji je manji koji je veći.
Sastavlja celinu od delova (slagalice).
Orijentiše se u vremenu (dan-noć, jutro, podne, veče, sada, pre, posle)
Crta čoveka sa više detalja.
Zna koja je leva, a koja desna ruka.
Većina dece ume da napiše i pročita svoje ime.
Prepoznaje slova azbuke i većinu zna da napiše.
Orijentiše se u prostoru (ispred, iza, iznad, ispod…).
Ukoliko dete predškolskog uzrasta teško sledi uputstva, teško odgovara na pitanja i teško izražava svoje misli, ne poznaje slova i brojeve i ne pokazuje interes za učenje, ako pokazuje teškoće u finoj motorici (otkopčavanje, zakopčavanje, nizanje, slaganje), nepravilno drži olovku i ne pokazuje interes za crtanje i/ili pisanje ili mu to predstavlja teškoću, pojedina slova i brojeve piše kao u ogledalu, nema razvijenu fonološku svest (ne zna na koje slovo počinje ili se završava neka reč, ne prepoznaje rime reči) obavezno posetite logopeda. Takođe, problem predstavlja ukoliko dete ne zna koliko ima godina, koje je doba dana kada se ustaje a koje kada se ide u krevet, koji obrok jedemo ujutru a koji uveče, šta radi kada je gladno ili kada pada kiša i šta se nalazi npr: iznad ili pored njega…
Dragi roditelji, osluškujte svoje dete i njegove potrebe i odgovorite na njih. Uložite svoju energiju u rad sa decom, budite strpljivi ali i kreativni. Budite im podrška i oslonac i kada oni to ne očekuju, jer time ulažete u budućnost svoje dece. I ne zaboravite da ih pohvalite za njihov trud.
SREĆAN POLAZAK U PRVI RAZRED!
Tekst priredila: Sanela Raičević – Dipl. defektolog-logoped
Izvor: Dečija psihologija
Koliko sam se odusevila kada sam videla na slici nasu logopedicu Jasminu iz Logopraxisa!!! Vezbali smo kod nje u kabinetu u Kragujevcu bas na pripremi za skolu, stigli smo od nesigurnosti i odbojnosti do odusevljenja kad krecemo u skolsku klupu. Predivan logoped i jako strucan, moj Vuk i ja smo vecno zahvalni na pomoci i ljubavi koju smo u Logopraxisu dobili
Tužno je to što je program u vrtiću sveden na projekte koje vaspitači koriste kao izgovor da sa decom ništa ne rade. Izvedu ih u dvorište da se igraju i doslovno ih puste da trče i rade šta god im padne na pamet bez ikakvog usmeravanja, aktivnosti i učenja a zatim ih uvedu unutra i puste im crtani. Sve više dece izlazi iz vrtića bez elementarnog poznvanja srpskog jezika. U našem vrtiću su zaposleni vaspitači koji ne koriste sve padeže i imaju pogrešnu dikciju. Iako živim u Beogradu i pravino govorim srpski jezik dete mi se iz vrtića vrati sa južnjačkim naglaskom i ne koristi pola padeža. Grafomotoričke vežbe ne rade, urade radni list u kom oboje slovo i par imenica koje tim slovom počinju. Ne uče pesmice, ne pripremaju priredbe, doslovno ih čuvaju kao ovce. Da nije logopeda u školu bih upisala dete koje bi se kotiralo kao zaostalo u govornom i motoričkom razvoju. To je tužno. Kako neko može da radi sa decom bez poznavanja jezika i želje da deci prenese znanje? Ministarstvo za nauku i obrazovanje pod hitno treba da ukine rad po programu godine uzleta i napravi program po kom svaki vrtić treba da radi sa decom. Nekoliko generacija je već oštećeno, deca i roditelji rastrzani obavezama jer nakon celog dana u vrtiću dete morate da vodite kod logopeda da bi naučilo elementarne stvari koje su ranije bile sa lakoćom usvojene kroz redovan program.