Хаос у најави – коментаришу синдикати просветних радника предложене моделе организације наставе у школама од 1. септембра, негодујући што их нико ништа није питао док министар просвете Младен Шарчевић реплицира да ће „синдикати бити консултовани у мери у којој треба да буду“, а да су он и директори школа надлежни за организацију рада у школама.
Министар за данас најављује састанак са репрезентативним синдикатима просветних радника и поручује да је отворен за добре предлоге, напомињући да препоруке упућене школама како да организују рад од 1. септембра зависе од развоја епидемиолошке ситуације.
За Душана Кокота, из Независног синдиката просветних радника Војводине, у предлогу Министарства спорно је све – од чињенице да ће наставници радити преко законске норме до тога да се од „теткица“ очекује да за 20 минута између смена детаљно очисте и дезинфикују више стотина квадрата школског простора.
– Учитељи и наставници ће летети у две смене између подељеног одељења, а затим ће кући радити онлајн са онима који не желе да иду у школу, односно са децом родитеља који не желе да њихово дете у оваквој ситуацији иде на редовну наставу. Док наставник тако лети потребно је да децу држи у замишљена четири квадратна метра, и то све под маском. Притом сам треба да купи маске за цео дан, сам треба да плаћа телефон и интернет за комуникацију са родитељима и децом која уче од куће. Шта се десило са „фантастичним резултатима“ онлајн наставе када је управо министар рекао да су деца мање учила, а више научила? Да ли је ово данас признање да тада није било добро, да је тада лагао или да Србија нема више ни динара – пита Кокот.
Он каже да ће директори имати немогућ задатак како да ускладе распореде наставника који раде у две и више школа и да без пара предузму мере које налаже епидемиолошка ситуација.
На наш коментар да је министар обећао да ће подсетити локалне самоуправе на обавезу да обезбеде финансије, Кокот узвраћа коментаром да ће га послушати исто онако као што су директори школа послушали његову препоруку да предност при запошљавању на неодређено имају људи који годинама раде на одређено. Кокот замера просветној власти што није донела обавезујуће одлуке већ је издавањем препорука и без јасног плана одговорност пребацила на школе.
С овим закључком се слаже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, који каже да постоји реална опасност да све што је смишљено у теорији пракса дематује од 1. септембра.
Према његовом мишљењу, највећи проблем ће бити организација наставе.
– Треба бити мађионичар и све уклопити у распоред часова. Како ћете уклопити наставнике који раде у више школа? Министар је изјавио да је лако направити распоред и да школе имају искуства, волео бих да видим њега како би то урадио. Споран је и предлог да се фискултурне сале адаптирају у учионице, јер већина нема прозоре, нити испуњавају минималне услове да се ту може изводити настава. Тешко је замислити да наставници неће прећи норму, мислим да ће бити прилично оптерећени у наредном периоду – истиче Марков.
Он износи и примедбу на препоруке лекара о ношењу маски у школама.
– По мени је скандалозан одговор који смо чули да ће ђаци, али им је нелагодно, моћи да скину маску на часу. Чланови Кризног штаба очигледно не знају да је настава прилично динамичан процес и да подразумева комуникацију између наставника и ученика, што значи да ће ђаци сваки час да стављају и скидају маску. Ако ученици само седе и слушају на часу, шта ће у школи? То могу и од куће. Да ли је реално да се држи дистанца на одморима? Шта ћете да радите ако ученик скине маску и одбија да је стави? Да га укорите? Много ће због тога да се потресе – износи Марков само неке од бројних недоумица.
Ако се већ иде ка томе да се деца врате у школе, Марков сматра да треба дати прецизна упутства како не било простора за различита тумачења.
Валентина Илић, председника Синдиката образовања Србије, каже за Данас да јој није јасно ко ће радити са ученицима чији родитељи се определе за учење од куће.
– Деца не могу само да прате ТВ часове и преко платформе. Питање је ко ће са том децом радити. Много тога ћемо морати да решавамо у ходу, а највећа одговорност ће бити на директорима школа – сматра Илић.
А директори са којима смо разговарали опрезни су у коментарисању замисли Министарства јер још нису добили упутства.
Бојан Вучковић, директор Тринаесте београдске гимназије, каже да неће бити лако направити распоред часова ако ће средњошколци имати све часове, али додаје да није немогуће.
Пошто ће се у средњим школама групе смењивати тако што део ђака једне недеље наставу прати у школи, а други део код куће, Вучковић каже да би било добро да се деца повежу и једни другима преносе оно што се ради у школи.
Наставник би, како каже, требало да буде доступан онлајн ђацима неко време у току дана, али није могуће да он после наставе у школи предаје исто то онлајн другој половини одељења која је те недеље код куће.
Наш саговорник сматра да би, ако се већ иде у школу, часови требало да трају по 45 минута, што би оставило простора наставницима да неке ствари разјасне оној групи која је претходне недеље наставу пратила од куће.
Већа мотивација у школи
Бранко Суботић, директор Електротехничке школе „Никола Тесла“, каже за Данас да ће о организацији наставе више знати када детаљно проучи упутство Министарства. Ова школа има 2.000 ђака, због чега ни у редовним околностима није лако направити распоред, али директор верује да ће нешто смислити.
– Имамо јаке активе стручних предмета и вероватно ће наши наставници сами снимати часове, јер за то имамо услове, али ћемо видео-материјале понудити и другим електротехничким школама. Покушаћемо да онлајн наставу организујемо тако да се на нивоу школе користи иста платформа, што ће омогућити да ђаци све задатке добијају на једном месту. Што се тиче општеобразовних предмета, њих ће ученици пратити преко канала РТС-а. Не мислим да ће се злоупотребљавати могућност да се родитељи определе како ће деца пратити наставу. Мислим да ће већина тражити да иде у школу, јер је другачија мотивација// када су сви заједно него кад се ради онлајн – каже Суботић.
Извор: Данас