Snus je vrsta fino usitnjenog, vlažnog duvana koji se obično pakuje u male kesice koje liče na čaj, stavlja se u usta između desni i obraza, sisa se, čime se omogućava absorbovanje sokova koji sadrže nikotin i druge hemikalije preko sluzokože usta, koji prodiru u krvotok i šire se kroz celo telo.
Forme duvana koji se žvaće su se pojavile pre više stotina godina, ali se njihova upotreba smanjila sa pojavom cigareta tokom 20. veka. Sedamdesetih godina prošlog veka su ga ponovo popularisali američki igrači bejzbola misleći da je zdraviji od cigareta. Razlozi zašto je snus sve popularniji među odraslima je jer može da se koristi i u prostorima u kojima je zabranjeno pušenje cigareta, ne izlaže druge ljude dimu jer ga nema, manja je verovatnoća dobijanja karcinom pluća, a i jeftiniji je od cigareta.
Međutim, sa korišćenjem snusa povezani su razni rizici po zdravlje. Veći je rizik za dobijanje karcinoma usne duplje (jezika, desni i obraza), jednjaka i pankreasa, kao i od srčanog i moždanog udara jer izaziva ubrzan rad srca, poremećaj srčanog ritma i povišen krvni pritisak. Na zubima se pojavljuju žućkasto-braonkaste naslage, oseća se zadah, a dolazi i do promena boje i bolesti desni, a usled povlačenja desni i do ispadanja zuba. Zavisnost od nikotina nije ništa manja nego zavisnost od cigareta, negativno deluje na mozak tinejdžera, a može da dovede i do trovanja nikotinom kod dece. Kod trudnica koje ga koriste može da dovede do prevremenog porođaja, čak i mrtvorođenja deteta, a tokom trudnoće utiče na razvoj mozga bebe.
Osim nikotina, snus sadrži i druge hemijske materije koje nastaju tokom prerade duvana, kao što su nitrozamini, policiklični aromatični ugljovodonici, radioaktivni polonijum-210 i štetni metali (arsen, olovo, nikl, živa, berilijum, kadmijum, hrom, kobalt).
Neke vrste snusa sadrže više nikotina nego cigarete, izazivaju veću zavisnost, pa ih je teže ostaviti. Ukoliko vaš tinejdžer koristi snus, razgovarajte o štetnim efektima i dajte mu podršku da prestane. Neka uvede više fizičke aktivnosti (odlazak u teretanu, igranje košarke, vožnja bicikla i slično), proba „zamene“ za žvakanje (žvake bez šećera, semenke suncokreta, listiće kokosa, suvo grožđe i drugo suvo voće) i razgovara sa lekarom.
Autor: dr Tatjana Milošević, pedijatar iz Gornjeg Milanovca