Temper tantrum je pojam koji je za mnoge mlade roditelje potpuno nov. S njim se najčešće prvi put susretnu kad u internet-pretraživač ukucaju, recimo, pitanje „Zašto dete besni?“. Tada im se kao rezultat pretrage najpre pojavi ovaj, nikad na srpski jezik prevedeni pojam – tantrum.
Tantrum uglavnom podrazumeva bacanje po podu, vrištanje, udaranje i možemo ga shvatiti kao stanje u kojem dete potpuno izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem i postupcima.
Zašto se to dešava?
Jednostavno je. Mozak deteta još je nedovoljno razvijen da razume, procesira i savlada toliku količinom emocija i to ga čini nemoćnim, frustriranim. Ogromna količina emocija zaglavljena je u tom malom telu, a mozak nije u stanju da ih razume, verbalizuje, kanališe. I onda je plač i histerija jedini način na koji dete može da se izrazi. Emocije ga potpuno obuzmu i dete nije sposobno da se samo umiri.
Važno je napomenuti da se većinom radi o maloj deci čije ponašanje nije voljno, stoga ignorisanje i kažnjavanje nemaju smisla.
Detetu u tom trenutku potreban neko ko će pokazati razumevanje i pokušati polako da smiri njegov sistem i ‘prizove ga sebi’. Koliko god je vama u tom trenutku teško, vašem detetu je još teže. Događa mu se nešto vrlo intenzivno i vrlo neugodno, a samo ne može učiniti ništa da to prestane.
Njegova emocionalna nezrelost je legitimna, te da ga jedino vi možete izvući iz tog stanja.
Sa otprilike dve godine deca počinju da razvijaju svoje emocionalne kapacitete i normalno je da postoji nesrazmer između snage njihovih emocija i mogućnosti da ih regulišu.
Potiskivanjem dečjih emocija, rečenicama kao što su ‘nemoj da si tužan’, ‘nemoj da plačeš’ ili najgore ‘ti si veliki, bebe plaču’, stvaramo male ekspres lonce, koji kad tad puknu.
Proces emocionalnog opismenjavanja traje do četvrte ili pete godine i u tom periodu je jako važno pričati o emocijama i na taj način ih osvestiti. Bolje poznavanje vlastitih emocija će s vremenom detetu omogućiti da bolje vlada svojim emocionalnim ekspresijama.
Zapitajte se jesu li sve detetove emocionalne potrebe zadovoljene, jer izrazito jaki temper tantrumi ponekad ukazuju na veću potrebu dece za tim da ih neko čuje, sasluša, razume.
Kratkoročno gledano, tokom temper tantruma uvek budite uz dete, nikada ga nemojte ignorisati, niti kažnjavati. Dozvolite mu da iskaže svoj bes, ali postavite granicu tamo gde osećate da mora da bude, primer – možeš udarati jastuk, ali ne dozvoljavam ti da udaraš mene.
U trenutku kada osetite da bi vas moglo čuti, pokušajte dopreti do njega – čvrstim zagrljajem, pogledom u oči, rukama na ramenima. Znam da je u toj situaciji izrazito teško biti miran, no u trenutku najgore drame setite se da vaše dete to ne radi namerno.
Autor: Jelena Stanković, Centar za prirodno roditeljstvo