Темпер тантрум је појам који је за многе младе родитеље потпуно нов. С њим се најчешће први пут сусретну кад у интернет-претраживач укуцају, рецимо, питање „Зашто дете бесни?“. Тада им се као резултат претраге најпре појави овај, никад на српски језик преведени појам – тантрум.
Тантрум углавном подразумева бацање по поду, вриштање, ударање и можемо га схватити као стање у којем дете потпуно изгуби контролу над својим понашањем и поступцима.
Зашто се то дешава?
Једноставно је. Мозак детета још је недовољно развијен да разуме, процесира и савлада толику количином емоција и то га чини немоћним, фрустрираним. Огромна количина емоција заглављена је у том малом телу, а мозак није у стању да их разуме, вербализује, каналише. И онда је плач и хистерија једини начин на који дете може да се изрази. Емоције га потпуно обузму и дете није способно да се само умири.
Важно је напоменути да се већином ради о малој деци чије понашање није вољно, стога игнорисање и кажњавање немају смисла.
Детету у том тренутку потребан неко ко ће показати разумевање и покушати полако да смири његов систем и ‘призове га себи’. Колико год је вама у том тренутку тешко, вашем детету је још теже. Догађа му се нешто врло интензивно и врло неугодно, а само не може учинити ништа да то престане.
Његова емоционална незрелост је легитимна, те да га једино ви можете извући из тог стања.
Са отприлике две године деца почињу да развијају своје емоционалне капацитете и нормално је да постоји несразмер између снаге њихових емоција и могућности да их регулишу.
Потискивањем дечјих емоција, реченицама као што су ‘немој да си тужан’, ‘немој да плачеш’ или најгоре ‘ти си велики, бебе плачу’, стварамо мале експрес лонце, који кад тад пукну.
Процес емоционалног описмењавања траје до четврте или пете године и у том периоду је јако важно причати о емоцијама и на тај начин их освестити. Боље познавање властитих емоција ће с временом детету омогућити да боље влада својим емоционалним експресијама.
Запитајте се јесу ли све дететове емоционалне потребе задовољене, јер изразито јаки темпер тантруми понекад указују на већу потребу деце за тим да их неко чује, саслуша, разуме.
Краткорочно гледано, током темпер тантрума увек будите уз дете, никада га немојте игнорисати, нити кажњавати. Дозволите му да искаже свој бес, али поставите границу тамо где осећате да мора да буде, пример – можеш ударати јастук, али не дозвољавам ти да удараш мене.
У тренутку када осетите да би вас могло чути, покушајте допрети до њега – чврстим загрљајем, погледом у очи, рукама на раменима. Знам да је у тој ситуацији изразито тешко бити миран, но у тренутку најгоре драме сетите се да ваше дете то не ради намерно.
Аутор: Јелена Станковић, Центар за природно родитељство