Шта је важно да знате о дечјој љутњи и како их научити да је изразе а да не повреде себе и друге

мај 16, 2021

Чини се да је за родитеље од свих примарних емоција код деце, љутња најизазовнија.

Љутња није лоша емоција, јер нема лоших емоција.

Љутња није бескорисна емоција, јер су све емоције важне и корисне.

Међутим, деца понекад бивају преплављена емоцијама и имају тешкоће да их препознају, разумеју и да на њих реагују. Када је дете љуто оно често не зна шта са тим да ради. Емоционална писменост, вештине превладавања стресних ситуација и вештине регулације емоција су кључне за ментално здравље деце и младих!

Добра вест је што оне нису нешто што је зацртано у нашем генетском коду, већ се могу учити и вежбати, па тако дете временом може усавршавати своје емоционалне способности. Много је корисније научити дете како да се самостално избори са фрустрацијом него заштити дете од фрустрација.

Недавно објављена серија терапеутских сликовница о емоцијама код деце нам може помоћи да децу подучавамо сналажењу у емоционалном простору! Игра и прича представљају домаћи терен за децу, те су две дечје терапеуткиње које су ауторке ове серије сликовница осмислиле једноставне и занимљиве приче о животињама у ситуацијама са којима се деца свакодневно сусрећу. Серија терапеутских сликовница о љутњи помаже деци да препознају љутњу, именују је, прихвате је и на њу адекватно одреагују.

Именовање емоције

Млађу децу често збуњује питање „како се осећаш“, јер је за њих тежак задатак да диференцирају емоције (шта осећам), да их „лоцирају“ (где осећам) и да их именују. То је очекивано за млађе узрасте, јер је развој емоционалних способности, као и развој осталих способности процес који траје, а деца су тек на почетку овога процеса. За децу, љутња је емоционални торнадо на помолу – често не знам одакле долази и из чега се састоји али видим да долази (и то брзо), све је снажнији, бојим се да ће ме прогутати и немам појма шта да радим! Способност контроле емоција и понашања код млађе деце још увек није довољно развијена, те нам се зато чини да деца имају „кратак фитиљ“. Али хеј, свима нама су фитиљи на почетку били кратки.

У свим причама о љутњи које су представљене живописним илустрацијама у терапеутским сликовницама појављује се сова у којој је оличена позиција одраслог. Сова увек именује емоцију – то је први корак, понудити деци одговор на питање шта осећају и послати поруку да је у реду осећати се тако. На овај начин деци помажемо да свој ментални лексикон обогате појмовима који се односе на спектар емоција.

Љутња може да маскира друге емоције

Деца се понекад љуте и када су уплашена или тужна. Тада љутња маскира друге емоције па је и деци и одраслима теже да препознају шта је оно што заиста мучи дете. Тако је рецимо маца незадовољна, а зека је разочаран и осећа се одбачено иако и маца и зека показују љутњу. Деца која љутњом маскирају друге емоције понекад добијају поруке од околине да нису све емоције прихватљиве, па зато када их критикујемо јер се плаше или јер су тужни (нпр. „немој да ми цмиздриш“), они манифестују љутњу у понашању како би замаскирали емоције које су од стране околине означене као лоше, неприхватљиве или забрањене.

Не реагујемо сви исто када смо љути

Капацитет вербализације код деце је сужен, те зато млађа деца доминантно комуницирају понашањем. Када је љута, мацу боли стомак. Када је љут, зека удари шапом у дрво. Када је љута, веверица не слуша. Када је љут, нилски коњић гризе. Све животиње су љуте, али показују то на различите начине. Љутња је врло интензивна и преплављујућа емоција које желимо што пре да се решимо. Љутња се понекад може изразити кроз хетероагресивност – агресивност према другима, што је у сликовницама представљено у причи о нилском коњићу који гризе када је љут, или кроз аутоагресивност – агресивност према себи, што је у сликовницама представљено у причи о зеки који повреди шапу приликом шутирања дрвета када је љут.

Важно је допустити деци да испоље љутњу на начин који не угрожава ни њих ни друге. Љутња је као емоција прихватљива и корисна, али агресија према себи или другима као облик понашања није.

Нико није савршен

Приче о маци, зеки, нилском коњу и веверици показују нам да када смо љути сви понекад можемо погрешити и повредити некога до кога нам је стало, али и да постоје начини да о томе разговарамо, исправимо грешке и научимо како да боље разумемо зашто се понашамо на одређени начин или зашто други реагују на одређени начин. Када учимо децу да је у реду грешити помажемо им да расту у самопоуздане људе који ће на грешке умети да гледају као на прилике за учење.

Немојте мислити да су ове сликовнице намењене само деци, оне могу бити корисне свима нама, од 2 до 102 године! Оне иницирају разговор, размену, дељење садржаја, оне су занимљиве, корисне и помажу нам да растемо здраво!

Ко нам може помоћи када смо љути

Читајући или листајући ове сликовнице, као и у свакодневном животу, дете може да „уђе“ у различите улоге. Понекад будемо они који су љути, понекад будемо они чији су другари љути, а понекад будемо сове – они који покушају да помогну некоме ко је љут. Разноврсност позиција и разрада сваке од њих представља додатни квалитет ових сликовница. Оне могу помоћи родитељима да започну разговор о емоцијама и истраже различите позиције и обрасце реаговања и комуникације у социјалним интеракцијама.

На крају сваке приче ауторке терапеутских сликовница су за родитеље саставиле текстове о љутњи, типичним реакцијама деце на љутњу, савете како препознати љутњу и како на њу (не)адекватно реаговати. Деца од одраслих уче и онда када одрасли то не желе или не примећују. Децу не учимо како да реагују када су љута само тако што са њима разговарамо о томе, већ их учимо и невербално, личним примером, својим понашањем и реакцијама на сопствене емоције.

Серија сликовница о љутњи нуди деци и родитељима широку лепезу прихватљивих и корисних начина усмеравања и контроле љутње.

Аристотел је рекао да подучавање ума без подучавања срца није подучавање уопште. Често говоримо о значају читалачке или математичке писмености, али ако код деце не развијамо емоционалну писменост, у неком тренутку њихова постигнућа могу постати мање важна!

Ова серија терапеутских сликовница о љутњи може бити одличан саборац родитељима, наставницима и стручњацима који раде са децом на веома важном путу развоја емоционалне писмености. Немојте мислити да су ове сликовнице намењене само деци, оне могу бити корисне свима нама, од 2 до 102 године! Оне иницирају разговор, размену, дељење садржаја, оне су занимљиве, корисне и помажу нам да растемо здраво!

Аутор: Ана Радановић, дечији психолог, породични саветник, истраживач у Институту за педагошка истраживања, докторант на Филозофском факултету у Београду

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама