На конкурсу за упис деце у 17 предшколских установа у главном граду поднето је три и по пута више захтева него што има слободних места.
Велики број заинтересованих и мали број установа довео је до тога да се увећа и број родитеља који, иако испуњавају све услове, због недостатка капацитета своје дете не могу да упишу у државни вртић.
Уредна пријава, испуњени услови, листа чекања, жалбе – бројним родитељима нису били довољни да се нађу изнад црте ранг-листе за упис деце у вртић. Ово је један од њих који с породицом живи у општини на којој, из године у годину, с растом броја малишана спремних за вртић расте и проблем њиховог уписа.
„Два пута смо одбијени, иако смо и супруга и ја запослени за стално, што је де факто једини услов за упис детета у вртић. на ту одлуку, на одбијање, писали смо четири пута жалбе које су биле одбијене, сваки пут због истог разлога, а то је недостатак капацитета на Новом Београду. Град Београд нуди алтернативу, а то су приватни вртићи уз субвенцију где, рецимо, на почетку месеца се приватном вртићу плаћа неких 27.000 динара, а онда град субвенционише са 21.000 динара. Просто то не може да функционише на нивоу кућног менаџмента јер када дате 27.000 на почетку месеца, ви онда не можете да платите рачуне који доспеју до 12. у месецу“, каже овај отац.
Према Правилнику, предност при упису имају деца из осетљивих група, чија оба родитеља су запослена, деца многочланих породица или чија браћа или сестре већ иду у исти вртић. Ако ипак остану испод црте а немају коме да оставе дете на чување, родитељима једино предстоји да уз одбијеницу и субвенцију покушају да се упишу у приватну установу.
„Претходне две године смо заиста доста деце уписали и морам то исто да напоменем да смо ове године отворили вртић у Земуну капацитета око 300 деце и на Новом београду капацитета 200. Поред ових што сам вам рекла 10.000 и нешто деце што је уписано у државне вртиће и 5.500 у приватним вртићима. Такође да напоменем да имамо око 5000 деце са приоритетима који нису уписани и око 3000 деце без приоритета. И то смо такође са 2000 и нешто одбијеница смо покушали и њих да упишемо у приватне вртиће. Заиста гледамо на све начине да решимо тај проблем јер нам је свима у интересу да та листа чекања више не постоји“, наводи Тања Поповић, чланица градског Већа.
Као могуће решење Градска управа најављује усвајање нове мреже основних и средњих школа. Када та мрежа покаже где је потребно отворити нову школу, старе, које остану празне, биће претворене у вртиће. Градски менаџер најављује и стимулацију приватника да граде нове вртиће.
Извор: Б92