Deca su često nezadovoljna ocenama. Šta učiniti u tim situacijama?
Evo nekoliko takvih primera i potencijalnih rešenja.
1. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih učenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraćeg razgledanja jedan učenik vam se žali da mu niste priznali zadatak koji je tačno uradio.
Ne napasti učenika da je pokušao da podvali. Uvažiti prigovor deteta i pogledati kontrolnu vežbu, tj. proveriti tačnost učenikovih tvrdnji; ako se ispostavi da je primedba tačna, korigovati grešku, izviniti se učeniku, uvažiti ličnost deteta; Takođe, priznati da je greška nastavnika moguća. Ako zadatak utiče na ocenu, ispraviti i ocenu. Pitati i ostale učenike u odeljenju da li se još neko smatra oštećenim. Ukoliko primedba učenika nije na mestu, obrazložiti učeniku grešku i objasniti mu zbog čega zadatak nije priznat, i šta je ocenjivao. Možda je žurio dok je radio zadatke, pa je prevideo nešto.
2. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih učenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraćeg razgledanja jedan učenik vam se žali da ima urađene zadatke isto kao i njegov drug koji je dobio bolju ocenu.
Uvažiti prigovor deteta, pogledati kontrolne vežbe i jednog i drugog, uporediti ih. Ako se ispostavi da je primedba tačna, korigovati grešku, izviniti se učeniku, uvažiti individualnost i ličnost deteta; Obavezno pitati i ostale učenike u odeljenju da li se još neko smatra oštećenim. Ukoliko se utvrdi da primedba učenika ipak nije tačna, obrazložiti učeniku gde je napravio grešku, šta je izostavio ili je možda nešto prevideo ili su pitanja bila otvorenog tipa pa je drug napisao više od njega. Uputiti i dodatna objašnjenja koja su bitna da učenik shvati šta je uticalo na ocenjivanje. Obraditi i ovu varijantu: nije uvek najsrećnije izabrana argumentacija za učenika da ima iste zadatke kao i njegov drug.
3. Doneli ste ocenjen pisani zadatak iz srpskog jezika i podelili ga učenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Jedan učenik vam se žali da je dobio četvorku, a nema ni jednu grešku.
Uraditi detaljnu analizu pisanog zadatka i objasniti učeniku da nema (najverovatnije) nijednu gramatičku grešku u svom radu, te zbog toga u zadatku nije ispravljeno ništa, ali da je sadržaj zadatka (kvalitet odgovora na zadatu temu) nižeg kvaliteta, nije za odličnu ocenu. Nije se ocenjivala samo gramatika, već i stil pisanja. Propust je napravljen prilikom ispravke zato što nije napisano kratko obrazloženje kvaliteta sadržaja zadatka, u onoj formi koja je razumljiva za učenika.
DECA BEŽE SA ČASOVA
1. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u učionicu i ne zatičete ni jednog učenika.
Prvo osećanje šok, pa i bes, ljutnja. Jasno je da su pobegli zbog kontrolnog. Ali konkretno zbog čega u vezi kontrolnog – to je tema za razgovor. Poruka koju učenici šalju kad pobegnu sa časa ne glasi samo “mi nismo naučili“, nego ponekad i “mi ne volimo ovaj predmet“, “preveliki su vam zahtevi“, “plašimo se vas“, “ ne smemo da pitamo ono što ne znamo“, ponekad “nemamo poštovanja za vas, vaš predmet“, itd. Razgovor sa učenicima obaviti na prvom narednom času. “Ja sam se uplašila kada sam videla da niste prisutni.“ Otkriti razlog zašto su pobegli. Ako se to dogodilo prvi put, razgovarati o tome šta im nije bilo jasno. Ukoliko im neke stvari nisu bile jasne reći im da će se to na dopunskim časovima ponovo proraditi. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za rešenje problema, treba im reći da to ne sme da postane praksa i da taj beg nije bio nimalo prijatan za nastavnika, i da je takav obrazac ponašanja neprimeren učenicima.
2. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u učionicu i zatičete samo tri učenika.
Uvažiti ta tri učenika i normalno održati čas. Učenici koji su ostali ne bi trebalo da imaju nikakav poseban tretman (zbog toga što su ostali). Pitati te učenike čega su se uplašili njihovi drugari. Razgovor sa učenicima koji su pobegli sa časa obaviti na prvom narednom času. “Ja sam se uplašila kada sam videla da niste prisutni.“ Otkriti razlog zašto su pobegli. Ako se to dogodilo prvi put, razgovarati o tome šta im nije bilo jasno. Ukoliko im neke stvari nisu bile jasne reći im da će se to na dopunskim časovima ponovo proraditi. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za rešenje problema, treba im reći da to ne sme da postane praksa i da taj beg nije bio nimalo prijatan za nastavnika, i da je takav obrazac ponašanja neprimeren učenicima.
3. Primetili ste da je Milena u proteklom periodu često odsutna sa vaših časova. Pogledali ste u dnevnik i uočili da ona ne dolazi isključivo na vaše časove.
Otkriti uzrok takvog ponašanja deteta. Ako su uspostavljena pravila na početku godine ne bi trebalo da dođe do toga. Blagim rečima, bez osuđivanja: “Ja sam se uplašila i zabrinula kada sam videla da ne dolaziš samo na moje časove.“ Ukoliko joj gradivo nije baš jasno reći joj da dolazi na dopunsku nastavu i da će na dopunskim časovima to ponovo sa njom proraditi. Možda ima strah od mene, ili su joj sadržaji neinteresantni. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za rešenje problema, treba joj reći da to više ne sme da radi i da to eskiviranje samo njenih časova nije bilo nimalo prijatno za nastavnika i da je takav obrazac ponašanja neprimeren učeniku.
Razgovor sa odeljenjem: “Da li neko zna šta se dešava sa Milenom?“
Obratila bih se i razrednom starešini, ako ne vidim Milenu.
Mogu i roditelji da se uključe.
4. Milan ima odlične ocene na usmenom ispitivanju, ali ste uočili da je uvek odsutan kada se rade kontrolni i pisani zadaci.
Usmeno izlaganje mu više odgovara i zbog toga ga treba pohvaliti, ali mu takođe staviti do znanja da ste zabrinuti zbog njegovog odsustva sa časova pismene provere. Kroz taj razgovor treba otkriti uzroke njegovog odsustva. “Da li se plašiš šta će ti roditelji reći?“
Napraviti dogovor na nivou odeljenja da učenici urade pisanu proveru na kojoj neće biti ocenjeni.
Ako se i dalje događaju slične situacije porazgovarati sa učenikom i skrenuti mu pažnju da mora da dolazi na kontrolne vežbe, jer to nije pravedno, pre svega, prema ostalim učenicima.
DETE SE PLAŠI REAKCIJE RODITELJA
1. Dete je odgovaralo i nije dobilo očekivanu ocenu. Počinje da plače. Na vaše pitanje zašto plače, kaže vam da ne sme da kaže roditeljima za ocenu koju je dobilo.
Umiriti dete. “Da li se to prvi put desilo?“ Ispitati da li su to očekivanja roditelja ili je to njegov subjektivni doživljaj. Možda roditelji već imaju neka očekivanja od deteta (realna ili nerealna). Objasniti mu da ne može da plače, mora da shvati zašto je dobilo takvu ocenu. Možda zatražiti i kontakt sa roditeljima.
2. Dete je odgovaralo i nije dobilo očekivanu ocenu. Nakon završenih časova zatičete ga u školskom dvorištu. Kada ga pitate zašto ne ide kući, kaže da ne sme zbog dobijene slabe ocene.
Pitati dete da li se to prvi put desilo. Otkriti uzrok. Ispitati da li su to očekivanja roditelja ili njegov subjektivni doživljaj. U skladu da tim reagovati. Možda zatražiti i kontakt sa roditeljima.
POZDRAVLJAM DECU, RODITELJE, NASTAVNIKE I UREDNIŠTVO. MOJE IME JE RITA FLEIS. BILA SAM I JOŠ UVEK SAM UČENIK, BILA SMA PROSVETNI RADNIK I KAO VASPITAČ I KAO PREDAVAČ. POZNATA MI JE TEMA OCENJIVANJA IZ SVIH UGLOVA. MOJE VATRENO KRŠTENJE JE BILO 1992. U GIMNAZIJI KADA SMA PREDAVALA LATINSKI JEZIK I DALA UČENICI 2. SLEDEĆEG ČASA SVI SU DOŠLI U CRNINI NA ČAS. NEKAKO SAM ISPLIVALA DO KRAJA ČASA. NAJVIŠE SAM NAUČILA RADEĆI KAO VASPITAČ U SPECIJALNOJ ŠKOLI ZA SLABOVIDU DECU U BUDIMPEŠTI. OCENA JE NEŠTO ČEGA SE LJUDI BOJE I NA RADNOM MESTU I TD. TU SMO SVI NAJOSETLJIVIJI. MEĐUTIM, OCENA POSTOJI U SAMOM PREDMETU OCENJIVANJA. MI TO SAMO ISKAZUJEMO. ZATO JE POTREBNO DECU NAUČITI TOME DA JE KONTROLNI (OILI PISMENI) SAMO POTVRDA ZNANJA. NIŠTA VIŠE. NE BI SMELO DA BUDE BILO ŠTA PREKO MERENJA ZNANJA. NAŽALOST, NASTAVNICI SE ČESTO EKSPONIRAJU KAO NEKI VAŽNI FAKTORI, NADMEĆU SA SVOJIM UČENICIMA. TO JE S NJIHOVE STRANE NEZRELO, A INAČE OPASNO PO DECU I DRUŠTVO. IMA NASTAVNIKA KOJI U NIŽIM RAZREDIMA OCENJUJU NA DO U DRUGU DECIMALU. TO ZAKON NE PREDVIĐA. PREDVIĐA PET OCENA, A NE PREDVIĐA NI PLUSEVE NI MINUSEVE. ŠTA ZNAČI PET MINUS? ILI JE PET ILI NIJE. U ZAKONU POSTOJE I OPISNE OCENE. TU SE GLEDA ZAPRAVO KVALITATIVNI SKOK U ZNANJU. NUMERIČKE OCENE SU PREMA TOME I DEFINISANE. TO PODJEDNAKO TREBA DA VAŽI ZA OCEJNIVAJNE POSTIGNUĆA U MATEMATICI IU KNJIŽEVNOSTI. AKODETE PIŠE NEKI ESEJ (‘SASTAV’), TREBA UNAPRED DA ZNA KAKO SE ŠTA OCENJUJE. DECA, A NI RODITELJI, REDOVITO NEMAJU POJMA KAKO NASTAVNIK OCENJUJE. MISLIM DA NI NASTAVNIK NIJE UPUĆEN U TO, AKO MU JE OBJAŠNJENJE TO, ŠTO STE GORE NAPISALI. TO NIJE DOVOLJNO DA BI DETE RAZVILO SVOJ STIL. NIJE DOVOLJNO REĆI U PRVOMOSNOVNEŠKOLE DA SASTAV TREBA DA IMA TRI DELA, UVOD, RAZRADU I ZAKLJUČAK. TO NIJE NIŠTA. U SVAKOM RAZREDU SE PREDAJE NEKA IZABRANA GRAĐA KNJIŽEVNOSTI KOJA SE OBRAĐUJE I TO CILJANO: FIZIČKI OPIS, PSIHOLOŠKI OPIS, ITD. ITD. TO SVE TREBA DETE DA PRIMENI U ARGUMENTACIJI U SVOM ESEJU. ZAR NE? E, PA TO TREBA OBJASNITI, A NE PREĆUTATI. NISU SVI RODITELJI NASTAVNICI KNJIŽEVNOSTI. MATEMATIKA SE PO TOM PITANJU KOD KUĆE LAKŠE UČI OD KNJIŽEVNOSTI. A KAKOSE UČI ISTORIJA? KOJI JE TU KVALITATIVNI SKOK U PITANJU, AKO SVAKI ZADATAK ZAPRAVO PREDSTAVLJA RAZLIČIT DOGAĐAJ? DA LI SE RODITELJIMA NA SASTANCIMA RODITELJSKOG VEĆA TO OBJASNI? SUSRETI NASTAVNIKA I RODITELJA SE SVODE NA SVAĐU, MAL’ TE NE NA KRV I NOŽ. RODITELJ BRANI BUDUĆNOST SVOG DETETA, A NASTAVNIK REDOVITO NAPADA. A KAO RADI SE O OCENJIVANJU URAĐENOG ZADATKA. NIJE NEGO. DAKLE, TREBALO BI I TE NARATIVNE ZADATKE OBRAZLOŽITI. NIJE DOVOLJNO REĆI ‘NIŽEG KVALITETA’. TREBA REĆI: TOLIKO JE URAĐENO, TOLIKO NIJE. NA PRIMER: DAT JE FIZIČKI OPIS, A NIJE DAT PSIHIČKI. ILI: NE BI TREBALO DA SE DIREKTNO KAŽE DA JE NEKO BIO NERVOZAN, NEGOTU NERVOZU TREBALO JE OPISATI, DOČARATI. GRADIVO JE PREOBIMNO, A NE DOBIJA SE FUNKCIONALNO ZNANJE. MISLIM DA SE NA TOME TREBA PORADITI U NAŠEM ŠKOLSTVU. NAJZAD, TO UTIČE NA SVAKODNEVNI ŽIVOT, NE SAMO NA OCENE. KAD BI DECA NAUČILA DA POSTOJI UNUTRAŠNJI PSIHIČKI SVET KAKO SE ON VIDI ITD. ONDA MOŽDA NE BI BILA TAKO NASILNA. A IZ DOGAĐAJA OVIH DANA VIDIMO DA JE NA TOME POTREBNO I TE KAKO MNOGO DA SE RADI U NAŠEM DRUŠTVU.