„Друго полугодиште почиње 20. јануара. Тачка.“
Ово је премијер у оставци Милош Вучевић рекао док су се најаве штрајкова и обустава рада у школама множиле. Друго полугодиште јесте почело 20. јануара, али не у свим школама. Ниједна београдска гимназија не ради у пуном капацитету, а већина их је у потпуној блокади. Ситуација у средњим стручним школама није много боља.
Незадовољство просветних радника накупља се већ веома дуго, али је врхунац достигло када је, крајем прошле године, усвојен буџет који је практично поништио претходни договор просветних синдиката с Владом Србије. Тај договор, тачније Протокол који су потписали у октобру 2023. године, обавезао је државу да од 1. јануара 2025. године почетну плату у просвети изједначи са републичким просеком. То се, међутим није догодило, већ су стигла нова обећања, да ће се на постизању циља „радити даље“.
Паралелно са тим, дешава се и велика трагедија у Новом Саду, када у паду надстрешнице на Железничкој станици без живота остаје 15 људи. Студенти Факултета драмских уметности су, док су одавали почаст погинулима испред свог факултета нападнути од стране неколико људи, међу којима су неки и државни функционери. Тако су започели студентски протести који су данас попримили, слободно се може рећи, историјске размере.
Студенти готово свих факултета у Србији су блокирани, предавања нема, испитни рокови се не организују. Матуранти великог броја средњих школа су им се прикључили. И у јеку блокада синдикати након краћих протеста и неколико спорадичних обустава рада прихватају да, како је један представник синдиката рекао, Влади Србије дају „још једну шансу“. Одлучују да је прихватљиво да се циљ који је требало да буде остварен већ овог месеца помери за октобар 2025.
Овај потез изазива револт великог броја наставника који подржавају студентске протесте и њихову борбу за испуњење захтева. Школе крећу да се организују независно од синдиката и улазе у обуставу наставе или законски штрајк. Формирају се вајбер групе где се окупљају и размењују информације и искуства. Прошле недеље оформљена је и Асоцијација школа у штрајку која, према речима једног од иницијатора оснивања, броји сада већ више од 300 школа.
Истовремено, из званичних извора, конкретно од министарке просвете стижу информације да је у потпуној обустави свега 5 или 6 одсто школа, а да се у 95% школа настава одвија (у већини нормално, у мањем броју школа скраћено). Сад, ако бисмо тако посматрали ствари, онда би то значило да за нас исту тежину има обустава рада школе у неком удаљеном планинском селу, где има можда троје запослених и обустава рада у београдској школи која броји, на пример 1.500 ђака. То није и не може бити исто, па нам стога и податак о броју школа у обустави заправо мало говори.
Зато смо одлучили да покренемо анкету, како бисмо дошли до, макар оквирног процента НАСТАВНИКА који су у некој врсти штрајка. Дакле, сматрамо да нам број школа говори мало, док је број наставника далеко важнији податак.
Анкета се састојала од само три питања и била је намењена наставницима. Требало је одговорити у којој врсти образовне установе раде, колико ученика школа броји и на који начин држе наставу. Дакле, питање није било како се настава одвија у школи, јер би одговор био компликован, већ је намењено наставнику лично.
Подаци до којих смо дошли знатно се разликују од званичних информација. Анкета је трајала од петка, 31.1. до 3.2.
Анкету је попунило укупно 2.196 наставника. Од тога, 67,9% их је запослено у основним школама, 19,9% у средњим стручним школама, а 9,7% ради у гимназијама.
Већина испитаника, чак 58,7%, ради у школама које имају између 300 и 1000 ђака. У мањим школама запослено је 19,3% наставника који су попунили анкету, док 22,1% ради у школама које броје више од 1000 ђака.
Сад стижемо до дела који је, можда, најважнији. Подаци које смо добили анкетирајући наставнике кажу да је готово сваки трећи (32%) обуставио наставу , да 40% испитаних држи часове у трајању од 30 минута, док само 28% испитаних није ни у каквој врсти штрајка.
Дакле, ови подаци не могу се поредити са званичним јер не говоре о броју школа у потпуној обустави. Такође, форма за попуњавање је била доступна на нашем сајту, а анкета анонимна.
Резултати анкете не могу се сматрати званичним подацима, али нам могу пружити поглед на стање у школама, односно на спремност наставника да изразе своје незадовољство кроз обуставу наставе.
Sram vas bilo. Sramoto Srbije! vi niste prosvetni radnici vec prosvetni neradnici.