Šta nam savetuju stručnjaci ako imamo svojeglavo dete

septembar 19, 2016

Kako izaći na kraj sa svojeglavim mališanima?
detee
Psiholozi uporno ponavljaju roditeljima da strog autoritativan način vaspitanja ne daje tako dobre efekte

Već godinama psiholozi uporno ponavljaju roditeljima da strog autoritativan način vaspitanja ne daje tako dobre efekte kao kada se detetu da objašnjenje za određenu odluku ili se ubedi na razuman način. Ali, kako se ponašati kada deca nastave “da igraju svoju igru” i ne žele ni da “pregovaraju” ni da budu poslušna? Evo šta savetuju stručnjaci:

*KAKO BRZO PREKINUTI DISKUSIJU
Već sa 5 do 6 godina, deca umeju da budu vrlo hirovita i da ne poštuju roditeljske odluke. Ponekad su u stanju da po sto puta traže bombone ili crtani film iako su već viša puta dobili negativan odgovor. Ali oni uporno teraju svoje. Jer, iz iskustva znaju da se upornost najčešće isplati. I znaju, da svaka odrasla osoba ima neku slabu tačku i da je moguće “izmanipulisati je”.

Da biste izbegli da se takvo ponašanje deteta pretvori u naviku, bolje je da na vreme stavite tačku na to. Kako? Razgovarajte sa detetom i jasno i odlučno mu stavite do znanja šta je zabranjeno, a šta je dozvoljeno. Pošto jednom zajedno uspostavite pravila ponašanja, ne obraćajte pažnju na detetove prigovore. Kada razgovarate sa njim budite ubedljivi i mirni. Tako ćete izbeći mogućnost svađe.

*BUDITE NEPOKOLEBLJIVI
Ako mališan smatra da vaše “ne” nije dovoljan odgovor, to je zato što to “ne” nije dovoljno kategorično. Kako dete odrasta i postaje zrelije, diskusija sa roditeljima postaje oštrija, a argumenti jači. Ako ono zna da će na kraju dobiti ono što traži, očigledno neće odustati dok ne ostvari svoj cilj: ako ne uspe da vas pridobije laskanjem, probaće da to učini ljutnjom ili jadikovanjem, u zavisnosti od toga koji način kod vas najviše “pali”. Jedino rešenje u tom slučaju jeste: razgovarati sa detetom na konkretan i afirmativan način. To praktično znači da bi na njegovo pitanje: “Mogu li da dobijem sladoled?”, odgovor trebalo da glasi: “Ne, zato što je za pola sata ručak”, a ne “Zar ne misliš da ćeš time da pokvariš apetit?”.

*JASNO DEFINIŠITE ZABRANE

Ako želite da kod dece imate autoritet, važno je da budete sigurni u svoje odluke. Zato napravite strogu granicu između: zabrana o kojima se ne može pregovarati, zabrana oko kojih je moguć dogovor i onih koje se mogu prekršiti bez velike drame. Ono o čemu se ne može pregovarati podrazumeva zabrane koje se tiču sigurnosti (na primer nije dozvoljeno igrati se šibicama, samostalno koristiti mikser…) i ono što smatrate jako važnim kao što je sticanje radnih navika kao što je odlazak na spavanje u određeno vreme, ispunjavanje školskih obaveza…

U drugu grupu zabrana spadaju one koje je pod određenim uslovima moguće promeniti. Tako na primer možete dozvoliti detetu da ide da se igra ako pre toga sredi svoju sobu, ili mu dozvolite da gleda film pod uslovom da ga pre toga preslišate i utvrdite da li je naučilo lekcije za naredni dan.

Kako deca postaju zrelija, možete im davati veću slobodu odlučivanja. Na taj način im ukazujete poverenje i pružate priliku da preuzmu odgovornost pri donošenju velikih životnih odluka.

PREDNOSTI PREGOVARANJA
Ne odbijajte prebrzo mogućnost razgovora i dogovora. Umeti razgovarati, izneti argumente i vrednovati ih na pravi način jeste “veština” koja se stiče kroz proces vaspitanja i obrazovanja. Odrasla osoba koja ume da sasluša dete a da mu ne pridikuje, koja brani svoja ubeđenja ali ne nipodaštava detetov način razmišljanja, stvara dobre uslove za otvorenu komunikaciju u okviru porodice.

Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama