Како изаћи на крај са својеглавим малишанима?
Психолози упорно понављају родитељима да строг ауторитативан начин васпитања не даје тако добре ефекте.
Вeћ годинама психолози упорно понављају родитељима да строг ауторитативан начин васпитања не даје тако добре ефекте као када се детету да објашњење за одређену одлуку или се убеди на разуман начин. Али, како се понашати када деца наставе „да играју своју игру“ и не желе ни да „преговарају“ ни да буду послушна? Ево шта саветују стручњаци:
КАКО БРЗО ПРЕКИНУТИ ДИСКУСИЈУ
Већ са 5 до 6 година, деца умеју да буду врло хировита и да не поштују родитељске одлуке. Понекад су у стању да по сто пута траже бомбоне или цртани филм иако су већ виша пута добили негативан одговор. Али они упорно терају своје. Јер, из искуства знају да се упорност најчешће исплати. И знају, да свака одрасла особа има неку слабу тачку и да је могуће „изманипулисати је“.
Да бисте избегли да се такво понашање детета претвори у навику, боље је да на време ставите тачку на то. Како? Разговарајте са дететом и јасно и одлучно му ставите до знања шта је забрањено, а шта је дозвољено. Пошто једном заједно успоставите правила понашања, не обраћајте пажњу на дететове приговоре. Када разговарате са њим будите убедљиви и мирни. Тако ћете избећи могућност свађе.
БУДИТЕ НЕПОКОЛЕБЉИВИ
Ако малишан сматра да ваше „не“ није довољан одговор, то је зато што то „не“ није довољно категорично. Како дете одраста и постаје зрелије, дискусија са родитељима постаје оштрија, а аргументи јачи. Ако оно зна да ће на крају добити оно што тражи, очигледно неће одустати док не оствари свој циљ: ако не успе да вас придобије ласкањем, пробаће да то учини љутњом или јадиковањем, у зависности од тога који начин код вас највише „пали“. Једино решење у том случају јесте: разговарати са дететом на конкретан и афирмативан начин. То практично значи да би на његово питање: „Могу ли да добијем сладолед?“, одговор требало да гласи: „Не, зато што је за пола сата ручак“, а не „Зар не мислиш да ћеш тиме да поквариш апетит?“.
ЈАСНО ДЕФИНИШИТЕ ЗАБРАНЕ
Ако желите да код деце имате ауторитет, важно је да будете сигурни у своје одлуке. Зато направите строгу границу између: забрана о којима се не може преговарати, забрана око којих је могућ договор и оних које се могу прекршити без велике драме. Оно о чему се не може преговарати подразумева забране које се тичу сигурности (на пример није дозвољено играти се шибицама, самостално користити миксер…) и оно што сматрате јако важним као што је стицање радних навика као што је одлазак на спавање у одређено време, испуњавање школских обавеза…
У другу групу забрана спадају оне које је под одређеним условима могуће променити. Тако на пример можете дозволити детету да иде да се игра ако пре тога среди своју собу, или му дозволите да гледа филм под условом да га пре тога преслишате и утврдите да ли је научило лекције за наредни дан.
Како деца постају зрелија, можете им давати већу слободу одлучивања. На тај начин им указујете поверење и пружате прилику да преузму одговорност при доношењу великих животних одлука.
ПРЕДНОСТИ ПРЕГОВАРАЊА
Нe одбијајте пребрзо могућност разговора и договора. Умети разговарати, изнети аргументе и вредновати их на прави начин јесте „вештина“ која се стиче кроз процес васпитања и образовања. Одрасла особа која уме да саслуша дете а да му не придикује, која брани своја убеђења али не ниподаштава дететов начин размишљања, ствара добре услове за отворену комуникацију у оквиру породице.
Извор: Новости