Шта наставници мисле о гимназијском образовању

 
Око 86 одсто запослених у гимназијама сматра да гимназијско образовање треба да се мења, али од тог броја половина је за мале промене, а 36 одсто за свеобухватне.

Свега шест одсто залаже се за значајне измене, а осам процената мисли да постојеће гимназијско образовање треба да остане као и досад, показује истраживање Министарства просвете и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Анкета је рађена поводом најављених промена гимназијског образовања, а у њој је учествовало 872 испитаника – 744 наставника, 72 стручна сарадника, 35 директора и 21 помоћник директора из школа широм Србије.
Више од половине испитаника се делимично, а петина у потпуности слаже са тврдњама да је настава у гимназијама доминантно предавачког типа и да наставне методе представљају један од битних недостатака у тим школама. О увођењу шире понуде изборних предмета, као једног од решења за унапређење гимназијског образовања, не постоји консензус међу анкетиранима – 44 одсто се делимично слаже, 36 одсто у потпуности, док петина мисли супротно.
Да је наставни програм њиховог предмета преобиман и неприлагођен ученицима слаже се петина испитаника, док се 46 одсто делимично слаже. Већина сматра да је потребно повећање обухвата гимназијским образовање, а посебно ученика из осетљивих група.
Kао добре стране гимназијског образовања испитаници су навели добру припрема за наставак школовања, учешће на такмичењима, висок ниво општег образовања и подстицајну атмосферу за развој личности ученика.
Интересантно је да већина измена које испитаници предлажу у погледу наставе не захтевају интервенције на системском нивоу већ је реч о променама наставне праксе у учионицама које се могу увести и сада (тематска настава, активно учење, кооперативно учење, пројектна настава, истраживачки рад, креативност ученика). Једна од кључних ствари за које се анкетирани залажу је увођење екстерне матуре као услова за упис на факултет. На списку онога што треба реформисати су и планови и програми, у смислу смањивања обима и осавремењивања садржаја који треба да буду у већој мери повезани са свакодневним животом. Запослени у школама као добродошлу промену виде већу финансијску и инфраструктурну подршку, бољу сарадњу са Министарством просвете и разноврсније изборне предмете. Према мишљењу испитаника, положај ђака такође треба унапредити у правцу бољег регулисања њихових права и обавеза, али и већег уважавања личности ученика. Наставницима је потребно и побољшање материјалног положаја и редукција административних послова, али и већа аутономија у реализацији плана и програма. Проверавање и оцењивање знања ученика, према мишљењу испитаника, треба унапредити увођењем стандардизованих, екстерних тестова, док се један део наставника залаже за истакнутије место формативног оцењивања и самооцењивања ученика. Запослени у гимназијама желе квалитетније уџбенике, али и да им буду доступне дигиталне верзије школских књига.
Међу запосленима доминира став да ће увођење екстерног матурског испита допринети квалитету гимназијског образовања, боље припремити ђаке за наставак школовања и омогућити им бољу проходност на факултете, јер ће истовремено моћи да се пријаве на већи број високошколских установа. Анкетирани су у великој мери сагласни да је постојећи модел матуре превазиђен и несврсисходан. Много мањи број наставника, директора и стручних сарадника (16 одсто) изјаснио се да не препознаје предности ове иновације, док 14 одсто нема довољно сазнања о новом концепту, па из тог разлога не могу да говоре о предностима његове примене.
Запослени у гимназијама били су у прилици и да се изјасне о степену подршке који им је потребан за успешно остваривање савремене наставе. Судећи по добијеним резултатима, највише подршке им је потребно у примени тематско-проблемске наставе кроз интердисциплинарни приступ (скоро 40 одсто). Трећина наводи да им је потребна подршка у коришћење у ИKТ средстава за реализацију разноврсних садржаја и стварање подстицајне средине за учење, за развијање садржаја иновативних ваннаставних садржаја базираних на интересовањима и потребама ученика, као и за прилагођавање наставе образовним потребама ученика. Значајан број наставника високо процењује сопствене компетенције за коришћење разноврсних наставних метода, самостално креирање разноврсних техника за проверу знања ученика, као и у осмишљавање разноврсних садржаја који ученике стављају у позицију да решавају реалне проблеме и сналазе се у свакодневним ситуацијама.
Свестрано, али и сувише традиционално
Запослени у гимназијама образовање у тим школама описују као квалитетно, холистичко, темељно, свеобухватно, свестрано, амбициозно, озбиљно, као добру основу за наставак школовања, те као образовање које ствара свестране будуће академске грађане и друштвену елиту. Занимљиво је да се у одговорима гимназијско образовање неретко описује и као застарело, претешко, нефлексибилно, неиновативно, преобимно, презахтевно и сувише традиционално.
Раскорак
Око две трећине анкетираних делимично су сагласни да постоји велики раскорак у остваривању функција и циљева гимназијског образовања и постигнутих резултата, а готово пођеднак број сматра да гимназије нису изгубиле свој специфични идентитет институција које добро припремају за универзитет. Око 70 одсто дели мишљење да гимназијско образовање оснажује ученике за активно учешће у друштвеном, културном и научном животу.
Пише: В. Андрић
Извор: Данас