Шта наставници мисле о новом начину рада условљеном пандемијом?

11 августа, 2020

Наставници су током наставе на даљину више радили него у редовним околностима, а рад од куће за многе је био стресан.

 

Недостатак ресурса и технологије за учење на даљину представљали су препреку како ђацима, тако и просветним радницима, показују резултати анкете у којој је учествовало више од 14.700 испитаника.

Наставници су имали тешкоћа и да процене напредовање ученика, да у наставу на даљину укључе недисциплиноване ђаке, децу која потичу из маргинализованих група, а некима је био проблем да обезбеде подршку ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом, да мотивишу ђаке да прате наставу…

С друге стране, скоро половину анкетираних позитивно је изенадило то што су на располагању имали велики избор софтвера, платформи за учење на даљину и материјала за учење, а као добре стране наводе и то што им је овакав вид наставе омогућио прилагођавање и слободу експериментисања, већу самосталност у раду, као и то што су ђаци били задовољни новим начином рада.

За 55 одсто испитаника ово је било прво искуство са учењем на даљину, а трећина је рекла да је имала претходно, али врло ограничено искуство, док свега осам одсто наставника може да се похвали да у својој наставној пракси редовно користе предности информационих технологија.

У спровођењу наставе на даљину просветним радницима су највише помогли бесплатни ресурси и алати, видео или наставни материјали и примери добре праксе, а прилично су се остањали и на ТВ часове.

Сваки пети сматра да су им од користи биле обуке и брзи семинари о настави путем интернета, а тек 14 одсто наводи да су им помогле јасне смернице Министарства просвете.

Највећи број наставника (37 одсто) је са својим ђацима у претходном периоду комуницирао преко Вибера, трећина је користила Гугл учионицу и Едмодо, 14 одсто је размењивало мејлове, а мали број Фејсбук, Зум, Мајкрософт тимс…

Што се тиче коришћених платформи за учење, најпопуларнија је била Гугл учионица (52 одсто), а чак 30 одсто није користио ниједну већ су радили помоћу мејла, Вибера, Зума…

Истраживање је показало и да је мали број наставника користио специјализоване алате за израду образовних садржаја, а највише су се ослањали на десктоп апликације (ворд, ексел, ппт), Гугл упитнике и већ израђене материјале.

Одговарајући на питање које промене би требало увести у школску праксу током наредне школске године, половина анкетираних наставника је рекла да би наставу на даљину требало увести системски у школе, али као допуну редовном наставном процесу (комбиновањем онлајн и редовне наставе).

Четвртина наставника сматра да нема потребе да се мења школска пракса, а 22 одсто наводи да би школским календаром требало увести краће периоде (једну или две недеље) током којих ће се радити само на даљину.

Када је реч о будућности наставе на даљину, 46 одсто просветара верује да ће се када прође тренутна ситуација изазвана корона вирусом, оваква настава користити више него раније, 36 одсто испитаника очекује да ће се школа вратити у уобичајене токове са мањим изменама, 12 одсто мисли да ће учење на даљину постати део школске праксе, док је пет одсто уверено да се традиционална школа неће мењати.

А да би у будућности били спремни за реализацију наставе на даљину наставници сматрају да требало уједначити алате и софтвере који ће се користити на нивоу читаве школе, обезбедити рачунаре и стабилан интернет, организовати обуке за подизање њихових дигиталних компетенција, као и обезбедити припреме за дигиталне часове, приказ примера добре праксе, упутства…

Узорак махом из основних школа

Анкету су попуњавали наставници који су од маја учествовали на националним онлајн обукама Завода за унапређивање образовања и васпитања: 41 одсто наставника предметне наставе у основним школама, 30 одсто учитеља, око 10 професора општеобразовних предмета у средњим школама и сличан проценат наставника стручних предмета. Међу анкетираним је и мали број директора школа, педагога и психолога. Анкета садржи 11 питања, од којих је пет идентично са истраживањем Европске онлајн платформе за образовање, што ће омогућити поређење резултата, који ће бити представљени у септембру. У међувремену се очекује да своје виђење наставе да даљину кроз ово истраживање изнесе још 10.000 наставника, стручних сарадника и директора школа.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама