U nekoliko škola u Srbiji traje već mesecima neumoran otpor roditelja, učenika i nastavnika protiv postavljenih direktora. Sve škole imaju jedan zajednički imenitelj – sporne biografije imenovanih rukovodilaca. Dok ministarstvo prosvete stoji iza svojih odluka, postavlja se ključno pitanje: da li školski kolektivi i roditelji imaju pravo – ili čak obavezu – da se pobune kada vide da je na čelo ustanove dovedena osoba sa problematičnom istorijom?
Pet školskih bojišta
OŠ „Pavle Savić“ – Ratovanje oko administrativnih propusta
Prvi septembar 2025. godine u Osnovnoj školi „Pavle Savić“ u beogradskom Mirijevu nije dočekan zvukom školskog zvona već protestom. Direktor Milan Krstić, koji je sedam godina vodio jednu od najvećih osnovnih škola u Srbiji, razrešen je dužnosti uoči početka školske godine. Razlog? Administrativni propusti.
Kolektiv, roditelji i učenici to ne prihvataju. Nastavnici ukazuju na brzinu kojom je odluka doneta – bez roka da se uočeni propusti isprave. „Nije uobičajeno da se za takve propuste odmah poseže za smenom direktora“, kaže nastavnik Nikola Topalović.
Ministarstvo je na mesto direktora imenovanilo Nenada Tasića, čoveka van kolektiva. Tasić je, međutim, po dolasku u školu doživo sudbinu koju niko nije očekivao – mediji su izvestili da se „zaključao u ženski toalet bežeći od roditelja i učenika koji ga ne žele u školi“.
Nastavni kadar nedostaje, deo kolektiva je ušao u zakonski štrajk, roditelji i dalje ne prihvataju Tasića kao direktora škole.
Peta beogradska gimnazija – „Lady Dron“ na čelu najeminentnije gimnazije
Kad je Danka Nešović krajem februara 2025. postavljena za v.d. direktorku Pete beogradske gimnazije, društvene mreže su eksplodirale. Nešović je bila poznata kao „Drone Lady Danka“ – redovna gošća uglavnom tabloidnih medija, direktorka kompanije koja se bavi obukom za upravljanje dronovima, koja se na televizijama pojavljivala kao analitičarka spoljnopolitičkih pitanja.
Problem nije bila samo njena prošlost. Ubrzo nakon dolaska, prema navodima Zbora roditelja, 19 nastavnika nije dobilo produženje ugovora, četiri su suspendovana, a promenjeno je 13 razrednih starešina od ukupno 32. Kasnije je broj nastavnika koji su otpušteni porastao na 30, prema rečima roditelja. Više krivičnih prijava roditelji su podneli protiv Danke Nešović, između ostalog i zbog toga što Savet roditelja nije formiran u zakonskom roku.
Učenici su u oktobru 2025. izglasali fizičku blokadu škole. Njihov zahtev: smena Nešović i vraćanje direktora iz kolektiva. Dok učenici blokiraju zgradu, direktorka javno govori o „opsadnom stanju“ i traži intervenciju države.
Istragom na internetu može se doći do podataka da je protiv Nešović, dok je radila u Grafičkoj školi, vođen disciplinski postupak, a bila je i novčano kažnjavana. Prosvetna inspekcija joj je tad nalozila pojačan pedagoški rad.
Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ – Direktor koji kleči sedam sati
Radivoje Stojković, direktor ove novosadske gimnazije, dugi niz godina važio je za ličnost koja je doprinela ugledu institucije. Matematičar po struci, bio je simbol Jovine gimnazije.
Sve se promenilo posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Najpre je premijer Miloš Vučević na Instagramu objavio da su pojedini profesori naterali njegovog sina, inače učenika ove škole da izađe na protest, nakon čega je usledilo javno izvinjenje direktora Stojkovića u kom on osuđuje „politizaciju učenika“ i najavljuje disciplinske postupke protiv nastavnika.
Sledeća scena bila je surova: tokom blokade gimnazije 16. decembra 2024, direktor je gotovo sedam časova klečao u školskom dvorištu. Potom je prekinuo komunikaciju sa kolegama, roditeljima i učenicima – komunikacija i dalje ne postoji.
Savet roditelja, Učenički parlament i većina kolektiva tražili su smenu direktora. Učenici su se žalili na psihičko maltretiranje i sprovođenje uz pratnju policije. Škola je izmeštena u tri druge škole, Nastavnička veća se nisu održavala, a roditelji svakodnevno apeluju na ministra prosvete da spase školu koja je pred gašenjem.
Gimnazija „Uroš Predić“ u Pančevu – Čovek iz tri škole
Kada je na mesto v.d. direktora pančevačke gimnazije početkom oktobra 2025. postavljen Radislav Milić, Savet roditelja je reagovao glasom zabrinutosti: „Roditelji smatraju da on nema kompetencije, kako profesionalne, tako ni moralne, da rukovodi školom.“
Milića, prema javno dostupnim informacijama, „prate repovi“ – razrešen je sa rukovodećih funkcija u tri obrazovne ustanove zbog nezakonitog postupanja. Bio je direktor Šeste gimnazije u Beogradu, ali je smenjen. Kasnije se vratio kao nastavnik srpskog jezika u osnovnu školu „Dositej Obradović“ u Smederevu, nakon smene u Šestoj gimnaziji.
Učenici su izglasali blokadu – 586 za, 53 protiv, 269 uzdržanih. Kolektiv je predložio profesorku nemačkog Vesnu Milivojević iz svoje sredine, ali je ministarstvo ignorisalo njihov zahtev. Blokada je okončana, nju je zamenio zakonski štrajk nastavnika. Do objave ovog teksta situacija nije rešena.
Vazduhoplovna akademija – Politički zemljotres u avioindustriji
Slučaj Vazduhoplovne akademije možda je najdrastičniji primer političke intervencije u prosvetnom sistemu. Krajem 2024. godine ministarstvo prosvete je, nakon preko 20 godina, razrešilo direktora Gorana Cvijovića. Na njegovo mesto imenovan je Miroslav Lepir – član Gradskog veća Vršca, bez dana iskustva u avioindustriji.
Reakcija je bila trenutna i dramatična. Dana 9. januara 2025, čak 15 odgovornih rukovodilaca u sertifikovanim organizacijama podnelo je neopozive ostavke. Akademija je preko noći izgubila sve sertifikate koji su joj omogućavali da radi. Ugovori sa Air Serbia, MTU-om, MUP-om – sve je bilo dovedeno u pitanje.
Roditelji su bili jasni u otvorenom pismu ministru: „Ko će biti odgovoran ako Vazduhoplovna akademija izgubi EASA ovlašćenja?“ Lepir je kasnije smenjen, ali konfuzija je bila tolika da su pojedini dokumenti bili antidatirani – bivši direktor Cvijović je vraćen na poziciju direktora obuke 8. januara uveče, ali je na dokumentu stajao datum 9. januar. Podneta je krivična prijava.
Do danas situacija nije u potpunosti razrešena, premda je nastava uspostavljena.
Zajednički imenilac: ”Problematične” biografije
Šta povezuje sve ove slučajeve? Svaka od spornih postavljenih ličnosti nosi teret prošlosti:
- Nenad Tasić (OŠ „Pavle Savić“) – čovek van kolektiva, bez prethodnog iskustva u toj školi, politički funkcioner, u pokušaju da se sakrije od roditelja zatvorio se u ženski toalet
- Danka Nešović (Peta gimnazija) – disciplinski postupci, novčane kazne, pojačan pedagoški nadzor u prethodnoj školi
- Radivoje Stojković (Jovinka gimnazija) – direktor koji je sedmočasovnim klečanjem u dvorištu i prekidom komunikacije izgubio poverenje
- Radislav Milić (Pančevačka gimnazija) – razrešen sa rukovodećih pozicija u tri škole zbog nezakonitog postupanja
- Miroslav Lepir (Vazduhoplovna akademija) – politički funkcioner bez iskustva u avioindustriji
Pitanje za demokratsko društvo: Ko ima pravo da se buni?
Ključno pitanje koje se postavlja jeste: Imaju li roditelji, učenici i kolektivi pravo – ili čak obavezu – da se pobune kada vide da je na čelo škole dovedena osoba sa problematičnom biografijom?
Argumenti ZA pravo na pobunu
Roditelji su primarno odgovorni za dobrobit svoje dece. Ako smatraju da novi direktor ugrožava kvalitet obrazovanja, bezbednost ili budućnost njihove dece, njihova je dužnost da reaguju. U slučaju Vazduhoplovne akademije, roditelji su jasno artikulisali strah da će njihova deca izgubiti licence i mogućnost rada u avioindustriji.
Nastavnici najbolje poznaju potrebe škole. Kolektiv koji svakodnevno radi u ustanovi ima pravo da se izjasni o tome ko njome treba da rukovodi. Ignorisanje njihovog mišljenja stvara nepoverenje i narušava radnu atmosferu.
Učenici imaju pravo glasa. Oni su direktno pogođeni odlukama uprave. Ako smatraju da se njihova prava krše ili da je kvalitet nastave ugrožen, imaju pravo da se organizuju i izraze nezadovoljstvo.
Transparentnost je osnova pravne države. Kada se direktor postavlja mimo volje škole, a bez jasnih i proverljivih kriterijuma, to otvara sumnju u političke motive. U demokratskom društvu, građani imaju pravo da traže odgovornost od institucija.
Argumenti PROTIV samovoljnog organizovanja
Zakon jasno propisuje ko postavlja direktore. Ministarstvo prosvete ima mandat da donosi kadrovske odluke. Ako roditelji i kolektivi uzmu pravo u svoje ruke, to može dovesti do haosa u sistemu.
Roditelji nisu stručnjaci za upravljanje školama. Oni mogu imati subjektivne razloge za protivljenje određenom kandidatu, ali ne moraju razumeti sve administrativne i pravne aspekte rukovođenja.
Blokade nastave štete deci. Bez obzira na motive, obustava nastave direktno utiče na pravo učenika na obrazovanje. Meseci propuštene nastave mogu imati trajne posledice.
Šta kaže zakon?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktore imenuje ministar prosvete, odnosno osnivač škole (u slučaju srednjih škola to mogu biti grad ili pokrajina). Školski odbor učestvuje u izboru kandidata, ali konačnu odluku donose nadležni organi.
Roditelji, učenici i zaposleni imaju pravo da osnuju svoje reprezentativne organe – Savet roditelja, Učenički parlament, sindikat – i da se kroz njih izjasne o pitanjima koja se tiču škole. Međutim, zakon ne predviđa da oni imaju pravo veta na postavke direktora.
Problem nastaje kada ministarstvo ignoriše mišljenje ovih organa ili postavlja osobe koje objektivno ne ispunjavaju uslove, bilo zbog nedostatka iskustva, bilo zbog disciplinskih postupaka u prošlosti.
Šta je rešenje?
U zemljama sa razvijenim demokratskim institucijama, postavke školskih direktora prolaze kroz transparentan proces u kojem učestvuju predstavnici svih relevantnih aktera – osnivača, školskog odbora, zaposlenih, roditelja. Kandidati moraju javno predstaviti svoj program rada, a kriterijumi za izbor su jasni i merljivi.
U Srbiji, čini se da se kadriranje u školama često vrši po političkom ključu, što potkopava poverenje u sistem. Kada roditelji vide da se na mesto direktora postavlja osoba sa sumnjivm referencama, a bez konsultacija sa školom, njihova pobuna postaje ne samo pravo, već i obaveza.
Konačan odgovor na pitanje „Ko ima pravo da se buni?“ možda glasi: Svi koji žele da zaštite interes dece i kvalitet obrazovanja imaju ne samo pravo, već i moralnu obavezu da se pobune protiv odluka koje su donete mimo zakona, logike i osnovnih principa stručnosti.
Ali ta pobuna mora biti vođena na dostojanstven, miran i zakonit način – a država mora biti spremna da sasluša glas onih koji su na prvoj liniji obrazovnog sistema.
Epilog: Dok škole tonu u haos, deca su ta koja plaćaju najveću cenu. Pitanje nije samo ko ima pravo da postavlja direktore, već kako osigurati da oni koji rukovode našim školama budu ljudi od integriteta, kompetencije i posvećenosti obrazovanju – a ne politički podobni funkcioneri.
Tekst je napisan na osnovu javno dostupnih informacija iz medija i saopštenja roditelja, učenika i zaposlenih pomenutih škola.