Шта предвиђа Стратегија образовања и васпитања до 2030. године

Увођење обавезног средњег образовања и прецизна операционализација државне матуре, чији је концепт већ припремљен, међу кључним су приоритетима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Foto: Canva

Када је реч о основним школама, потребно је преиспитати квалитет и сврсисходност завршног испита за осмаке, а ово се нарочито односи на комбиновани тест. Важно је наставити са оптимизацијом мреже основних школа, али и средњих школа.

Ово су само неке од новина предвиђених Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања у Србији за период од 2021. до 2030. године, који је сачинило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Јавна расправа о овом документу почела је прошлог петка, а завршиће се 10. марта.

Просветне власти намеравају и да се повећа обухват деце предшколским васпитањем. Наводи се да је неопходно развити и ојачати системе за праћење и евалуацију високог образовања које треба да обухвате и трансфер технологија и иновација.

– Стратешко опредељење Владе Србије и Министарства је да обезбеди квалитетно и под једнаким условима свима доступно образовање и васпитање – рекао је министар просвете Бранко Ружић.

Осим повећања обухвата на свим нивоима образовања, у фокусу нове стратегије је развој компетенција и људских ресурса, осавремењивање процеса наставе и учења, као и услова у којима се одвијају. Неки од стратешких циљева су и повећање постигнућа ученика на завршном испиту и смањење осипања ученика.

– Ово је списак немогућих жеља. Све је лепо написано, али није наведено одакле се и шта финансира. Недостатак новца и прецизног плана био је проблем и претходне стратегије образовања. Немаш упориште у новцу, а и даље причаш исту причу – каже Јасна Јанковић, председник Уније просветних синдиката Србије.

Она се пита како је могуће увести обавезно средњошколско образовање без новца.

– Превиђа се већи обухват деце у образовању, а у стварности имамо веће осипање, јер сада 25 одсто ученика који заврше основну школу не уписују средњу. Ако хоћете то да поправите, морате да имате наставнике и средње стручне школе, а за то је потребан новац – истиче она.

Јасна Јанковић наводи и да је оптимизација мреже основних школа велики проблем, јер се установе затварају, а повећава се број деце у одељењу на 30 или 35. Она истиче да локалне самоуправе нису Министарству доставиле план рационализације, јер су схватиле да ће многе школе бити затворене, што би изазвало несагледиве последице.

У стратегији је, међутим, наведено да је неопходно повећање финансијских средстава за образовање, односно да смањење буџетских средстава у образовању не би требало да се догађа. Наведени су и извори новца, а то су републички и покрајински буџети, локалне самоуправе, донације на основу програма и пројеката.

Такође, у стратегији је као једна од циљева наведено повећање броја изборних предмета, а Александар Марков, председник Форума гимназија, каже да не види начин да се то реализује, јер је и са овим бројем изборних предмета тешко организовати наставу.

– Могуће је да ће у даљој разради неки предмети бити спојени у један изборни програм, као што је предмет устав и права грађана припојен социологији. Можда ће историја и географија бити један изборни предмет. Не видим како би другачије могао да се инплементира још већи број изборних предмета – каже Марков.

Он, међутим, додаје да не би било чудно да се ова идеја и не спроведе пошто неке идеје из претходне стратегије или нису спроведене или су погрешно спроведене. Као пример он наводи већи обухват гимназијалаца, а то је реализовано тако што су отворена специјализована одељења, што, како оцењује, није дало резултата.

Јасна Јанковић као замерке наводи и то што се не зна ко је радио на овој стратегији, док је претходну потписало двадесетак стручњака који су одговарали за своје области. Замера и да је време за јавну расправу кратко.

Циљ и заштита српског језика

Као посебан циљ у предлогу стратегије наведен је унапређен однос према српском језику и књижевности, као основним елементима националног и културног идентитета и унапређивање школовања на српском језику у дијаспори.

– Иако неговање језика и књижевности, као основних елемената националног и културног идентитета, захтева интерсекторски приступ, потребно је подржати образовни систем и установе у оквиру њега да спроводе активности усмерене на важност познавања српског језика и књижевности – наводи се у овом документу.

Извор: Блиц