– Da li se voditi onom ‘papir trpi sve’, ili je moguće biti revnosan i svoj posao obavljati savesno i kvalitetno? – zapitala se Gordana Sredović, nastavnica engleskog jezika, koja je u grupi prosvetnih radnika na Fejzbuku odlučila da podeli spisak obaveza koje jedan nastavnik ima, pored držanja nastave i neposrednog rada sa učenicima. Njen spisak prenosimo u nastavku.
Obaveze jednog prosečnog prosvetnog radnika
Dokumenta koja treba da pripremite na početku svake školske godine su:
– Godišnji plan nastave i učenja sa ishodima i standardima
– Plan rada dopunske nastave
– Plan rada dodatne nastave
– Plan rada odeljenskog starešine
– Plan rada vannastavnih aktivnosti
– Ako ste u nekom timu, a obično smo svi u bar po dva, onda plan rada određenog tima
– Plan individualizacije za učenike kojima je to potrebno, a u jednom odeljenju je bar jedan takav učenik.
– Godišnji plan IOP 1, 2 ili 3. Svaki nastavnik ima bar po jednog učenika.
– Kriterijumi ocenjivanja za tekuću školsku godinu
– Lični izveštaj stručnog usavršavanja
– Lični plan stručnog usavršavanja za novu školsku godinu
– Generalije i popunjavanje rubrika u esdnevniku (literatura, planirani broj časova po nedeljama prema kalendaru, dodeljivanje predmeta, ogroman broj podataka koje upisuju odeljenjske starešine… Ja konkretno u ovoj školskoj godini imam 15 odeljenjskih dnevnika)
– Inicijalno testiranje
– Izveštaj rezultata inicijalnog testiranja po odeljenjima
– Plan rada kontrolnih zadataka
– Rukovodioci stručnih veća, pored ovoga imaju plan rada stručnog veća, koji odavno već ne sadrži samo planirane aktivnosti po mesecima, već i druge detalje, SU članova, zbirno, planirani broj časova, redovnih, dopunske, dodatne… Pa nekad ovaj dokument ima preko 10 strana.
Isto ovo samo bez godišnjih planova nastavnici rade i na kraju školske godine. I testiranje nije inicijalno, već završno.
Na polugodištu predajete lični polugodišnji izveštaj, ček-liste razvoja MPKa, polugodišnji izveštaj o uspehu, pripremate za svakog učenika mišljenje i prepruke za dalji rad, rukovodioci SB polugodišnje izveštaje.
Tromesečno, tj. svaka dva meseca radi se:
– Izveštaj evaluacije IOPa
– Analiza napredovanja učenika, i preporuke posle prvog klasifikacionog perioda.
Na mesečnom nivou radi se:
– Operativni plan svakog meseca, sa konkretnim ishodima, detaljnim metodama i tehnikama, tačnom korelacijom sa planom nastave i učenja za druge predmete.
– Na kraju svakog meseca evaluacija isplaniranog i korekcija, pa tek onda plan za naredni mesec.
– Planiranje kontrolnih zadataka, po nivoima, a prema standardima
– Na dnevnom nivou esdnevnik
– Pedagoška sveska posle svakog časa.
Odeljenjske starešine imaju još obaveza u dnevniku svog odeljenja.
Formativno ocenjivanje (petnaestominutne provere, usmena odgovaranja, grupni radovi, domaci zadaci, aktivnosti na času, radovi, projekti, MPK…)
Razmena informacija u vajber grupama, čitanje primljenih i slanje mejlova.
Ovome svemu treba dodati po bar dva nastavnička veća u jednom klasifikacionom periodu, bar jedan pedagoški kolegijum, bar jedan sastanak tima i bar dva odeljenjska veća.
Gde su tu pripreme za časove, pripreme štampanih materijala i kopiranje, vođenje zapisnika, konsultacije sa PP službom, priprema i izvođenje uglednih časova, dežurstvo u školi, priredbe, obeležavanja dana jezika, tolerancije i slično, humanitarne akcije, projekti, individualno posvećivanje vremena učenicima, učenici koji školu pohađaju onlajn, takmičenja, dežurstvo na probnom završnom, dežurstvo na završnom, ekskurzije i izleti, seminari, predavanja, tribine…
“I opet, nemoguće je da nešto nisam zaboravila.” – piše ova nastavnica iz Čačka.
I zaista, kolege su je ubrzo dopunile:
“Ima i nastavnika koji imaju i ulogu školskog koordinatora za esdnevnik, što je takođe velika obaveza, a i nastavnika koji se bave i sa JISP-om. Ubacuju stalno nove poslove i obaveze! Naš osnovni posao, onaj koji je divan, je potpuno gurnut u stranu zbog svih stvari koje ste nabrojali. Svaka čast!”
“Zaboravili ste pojačan vaspitni rad i disciplinske postupke.”
Gordana, u svemu ovome, nije pomenula onaj deo posla koji nastavnicima ponekad zadaje dosta muke, a to je saradnja sa roditeljima. Najviše kontakta i komunikacije potrebno je upravo sa onim roditeljima koji izbegavaju ili ne žele stvari da vide objektivno. Iako nisu većina, takvih roditelja i te kako ima.
U svakom poslu imamo i profesionalce i one koji to nisu. Ali, pre nego što upadnete u zamku generalizacije i pomislite da je posao nastavnika samo da ispredaje onih nekoliko časova u toku dana, pročitajte ponovo ovaj spisak. I shvatićete da je mit o radnom danu koji traje četiri sata upravo to – mit.