Главна улога инклузије јесте да се пронађу начини и поступци помоћу којих ћемо деци са сметњама у развоју олакшати функционисање у школи. То није нимало једноставан задатак узимајући у обзир могућности и интересовања ученика, захтеве који се стављају пред дете, потом опремљеност школе, као и информисаност из ове области учитеља и наставника.
Један од начина уједно и најважнији јесте писање индивидуалног образовног плана, у даљем тексту ИОП.
У стварању ИОП-а поред самог учитеља/наставника, учествује психолог, педагог, дефектолог, спољни сарадник и најважнији члан родитељ/старатељ.
Пре самог званичног документа индивидуално образовног плана потребно је написати педагошки профил детета који укључује јаке и слабе стране ученика. Тачније, дететова интересовања и области у којима је подршка потребна. У педагошком профилу се наводи развојни ниво и карактеристике сазнајног развоја, социо-емоционалног развоја, говора и комуникације, самосталности и бриге о себи, моторичког развоја. Потом се пишу мере подршке и приоритетне области. Мере се пишу у складу са оним што је наведено у педагошком профилу. Мере подршке описују врсту подршке која потребна, циљ пружања исте, опис прилагођавања окружења, уколико је потребна измена садржаја и стандарда постигнућа, као и ко и када прати процес напредовања.
После израде педагошког профила и мера подршке приступа се писању званичног документа индивидуално образовног плана.
Право на ИОП има дете које има тешкоће у учењу, сметње у развоју или инвалидитет, које живи у нестимулативној средини, као и дете са изузетним способностима.
ИОП може да се донесе за целокупан програм или за део програма, одређени предмет. Уколико постоји потреба могуће је променити и цео наставни план за дете.
Ученик који прати наставу према ИОП-у у складу са тим се и вреднује. На основу вредновања ИОП-а даље се одлучује о изменама и допунама истог.
ИОП садржи личне податке, циљеве, опис подршке, појединачне активности, начин и редослед истих, прилагођене стандарде и постигнућа, временски распоред, трајање и учесталост мера подршке, као и лица која спроводе ИОП.
Како је неопходно да ИОП садржи циљеве које дете треба да постигне циљеви се деле на краткорочне и дугорочне. Краткорочни циљеви су мање области које дете треба да савлада како би постигао главни, дугорочни циљ. Важно је често пратити напредовање у краткорочним циљевима, вршити измене, јер ће управо они дете довести до крајњих, годишњих циљева.
Дугорочне циљеве постављамо у складу са могућностима детета. Потребно је поставити дугорочан циљ за сваку област коју смо у педагошком профилу навели као слабу страну.
Циљеви морају бити мерљиви. Дакле, мерљиви циљеви садрже задатак који дете извршава, начин на који очекујемо да ће да реши и ниво који дете треба да достигне. Поред тога, циљеви ИОП-а морају бити јасни свим члановима који раде ИОП, посебно родитељима.
Састављање ИОП-а је тимски рад и ИОП као документ није сталан, може се мењати, допуњавати више пута током школске године.
Да би се ИОП спровео неопходно је да родитељи односно старатељи дају сагласност.
Оно што бисмо посебно нагласили, а што родитељи често не знају, јесте да можете и морате учествовати како у стварању тако и реализовању плана за Ваше дете.
ИОП је важан документ у процесу инклузије. Умногоме деци олакшава, помаже и мотивише их да раде. Прилагођен је по мери сваког детета како бисмо добили баш оно што и очекујемо у процесу званом школовање.
Аутор: lingualogos.com