Glavna uloga inkluzije jeste da se pronađu načini i postupci pomoću kojih ćemo deci sa smetnjama u razvoju olakšati funkcionisanje u školi. To nije nimalo jednostavan zadatak uzimajući u obzir mogućnosti i interesovanja učenika, zahteve koji se stavljaju pred dete, potom opremljenost škole, kao i informisanost iz ove oblasti učitelja i nastavnika.
Jedan od načina ujedno i najvažniji jeste pisanje individualnog obrazovnog plana, u daljem tekstu IOP.
U stvaranju IOP-a pored samog učitelja/nastavnika, učestvuje psiholog, pedagog, defektolog, spoljni saradnik i najvažniji član roditelj/staratelj.
Pre samog zvaničnog dokumenta individualno obrazovnog plana potrebno je napisati pedagoški profil deteta koji uključuje jake i slabe strane učenika. Tačnije, detetova interesovanja i oblasti u kojima je podrška potrebna. U pedagoškom profilu se navodi razvojni nivo i karakteristike saznajnog razvoja, socio-emocionalnog razvoja, govora i komunikacije, samostalnosti i brige o sebi, motoričkog razvoja. Potom se pišu mere podrške i prioritetne oblasti. Mere se pišu u skladu sa onim što je navedeno u pedagoškom profilu. Mere podrške opisuju vrstu podrške koja potrebna, cilj pružanja iste, opis prilagođavanja okruženja, ukoliko je potrebna izmena sadržaja i standarda postignuća, kao i ko i kada prati proces napredovanja.
Posle izrade pedagoškog profila i mera podrške pristupa se pisanju zvaničnog dokumenta individualno obrazovnog plana.
Pravo na IOP ima dete koje ima teškoće u učenju, smetnje u razvoju ili invaliditet, koje živi u nestimulativnoj sredini, kao i dete sa izuzetnim sposobnostima.
IOP može da se donese za celokupan program ili za deo programa, određeni predmet. Ukoliko postoji potreba moguće je promeniti i ceo nastavni plan za dete.
Učenik koji prati nastavu prema IOP-u u skladu sa tim se i vrednuje. Na osnovu vrednovanja IOP-a dalje se odlučuje o izmenama i dopunama istog.
IOP sadrži lične podatke, ciljeve, opis podrške, pojedinačne aktivnosti, način i redosled istih, prilagođene standarde i postignuća, vremenski raspored, trajanje i učestalost mera podrške, kao i lica koja sprovode IOP.
Kako je neophodno da IOP sadrži ciljeve koje dete treba da postigne ciljevi se dele na kratkoročne i dugoročne. Kratkoročni ciljevi su manje oblasti koje dete treba da savlada kako bi postigao glavni, dugoročni cilj. Važno je često pratiti napredovanje u kratkoročnim ciljevima, vršiti izmene, jer će upravo oni dete dovesti do krajnjih, godišnjih ciljeva.
Dugoročne ciljeve postavljamo u skladu sa mogućnostima deteta. Potrebno je postaviti dugoročan cilj za svaku oblast koju smo u pedagoškom profilu naveli kao slabu stranu.
Ciljevi moraju biti merljivi. Dakle, merljivi ciljevi sadrže zadatak koji dete izvršava, način na koji očekujemo da će da reši i nivo koji dete treba da dostigne. Pored toga, ciljevi IOP-a moraju biti jasni svim članovima koji rade IOP, posebno roditeljima.
Sastavljanje IOP-a je timski rad i IOP kao dokument nije stalan, može se menjati, dopunjavati više puta tokom školske godine.
Da bi se IOP sproveo neophodno je da roditelji odnosno staratelji daju saglasnost.
Ono što bismo posebno naglasili, a što roditelji često ne znaju, jeste da možete i morate učestvovati kako u stvaranju tako i realizovanju plana za Vaše dete.
IOP je važan dokument u procesu inkluzije. Umnogome deci olakšava, pomaže i motiviše ih da rade. Prilagođen je po meri svakog deteta kako bismo dobili baš ono što i očekujemo u procesu zvanom školovanje.
Autor: lingualogos.com