У мозгу детета, бол изазван казном у виду изолације (одлазак у ћошак или у своју собу), може бити подједнако снажан као физичко кажњавање. Зато, размислите, да ли је одлазак у ћошак најбољи начин да дете нечему научите?
„Тајм-аут“ илити одлазак у ћошак јесте најпопуларнија метода дисциплине коју родитељи користе и, нажалост, једна од оних које педијатри и стручњаци за развој деце најчешће препоручују. Али, не и резултати недавних истраживања о утицају оваквог облика кажњавања на однос родитеља с дететом и на његов развој.
Студије из области неуропластике (бави се изучавањем прилагодљивости мозга), доказала су да понављање одређених искустава може заправо променити физичку структуру мозга. Будући да сам процес дисциплине и васпитања детета обухвата велики број искустава на релацији старатељ – дете, изузетно је важно да родитељи пажљиво размотре како ће реаговати на непослушност и лоше понашање детета. Дисциплина би требало да буде процес учења, не кажњавања, а проналажење правих начина да дете нечему научите је кључно за правилан развој.
Да се вратимо на одлазак у ћошак. У већини случајева, све што овај метод нуди је изолација. Чак и кад дете у ћошак пошаљете на миран и сталожен начин, то им шаље једну лошу поруку: када погрешите или када вам је тешко, бићете приморани да будете сами – лекција која се често, нарочито од стране мале деце, схвата као одбијање. Следећа порука коју овај метод дисциплине шаље је – родитељ је ту за тебе само онда кад се лепо понашаш. Дакле, с аспекта родитеља, деца немају право на лоше тренутке, нервозу и „жуту минуту“. Упамтите да они ове емоције не умеју да потисну и каналишу и имајте на уму да је далеко боље да вам их покажу, него да их чувају у себи.
Оно што ми још заборављамо је да деца имају урођену, дубоку потребу за повезаношћу. Деценије истраживања показале су да, нарочито у периоду када смо под стресом, сви желимо да од људи у окружењу добијемо подршку и разумевање. Али, кад деца изгубе емоционалну контролу, а родитељи им ту подршку ускраћују и шаљу их у изолацију, тако им поручују да сваки емоционални стрес треба да преживљавају сами.
Када су емотивно преоптерећена, деца то показују кроз лоше понашање. Израз лошег емотивног стања или једноставно прејаких емоција понекад може бити аргесивно, лоше понашање или одбијање било какве сарадње. Ово је само доказ да ваше дете још није развило вештине самоконтроле. Лоше понашање је заправо често позив детета за помоћ у смиривању негативних емоција или начин да се затражи мало пажње и љубави.
А поврх свега, „тајм-аут“ метод дисциплине обично је неефикасан и не даје резултате које су родитељи желели да добију – да промене дететово понашање или га натерају на размишљање. Ретко које дете ће, кад оде у ћошак, размишљати о томе шта је лоше урадило и доћи до закључка који је родитељ желео да изазове. Чак и ако дођу с извињењем после казне, то може да значи да желе да поново придобију љубав, а не да су научили лекцију. А оно што је далеко чешћи резултат одласка у ћошак је заправо да се бес код деце даље и више развија а понашање погоршава јер, док су у казни, већином „хране“ љутњу према родитељу због неразумевања које је за њега или њу показао. И док се тако фокусирају на то колико родитељи нису фер према њима, деца пропуштају прилику да заиста развију осећај емпатије и способност за решавање тешких ситуацијаа , што би се десило када би родитељи користили друге методе дисциплине.
Уосталом, да ли заиста неко може поверовати у то да дете од 4, 5, па и 10 година може у ћошку, само, без разговора с родитељем, извући оне закључке које родитељ жели. Па онда би се дете могло само васпитавати, за то му није потребан родитељ, осим да, кад погреши, уместо подршке и разговора, пружи неразумевање и одбијање.
Зато, следећи пут кад дођете у искушење да употребите „тајм-аут“ техником, ви је замените „тајм-ин“ методом – пружите детету утеху, разумевање и љубав. На тај начин их учите многим стварима – да се проблеми решавају мирним и лепим понашањем, да сте ви ту за њега кад му је тешко, да је разговор кључ свега и да с вама може о свему да прича. Ово је важно нарочито за млађу децу, која ни изблиза не могу да разумеју метод изолације и за коју одлазак у ћошак значи само одбијање.
Приредила А.Ц
Samo me zanima šta silni stručnjasti preporučuju kao kaznu???
Elem, pustite decu da vam sednu na glavu jer ako nisu na glavi neće imati samopozdanje, biće nevoljeni, agresivni itd.
Nemoj da galamite, a kamoli da udarite dete po guzi.
Pustite decu da rade šta hoće sa vama, a posle ćemo mi sa njima.
Kaznu?! Zasto bi uopste kaznjavali vase dete? Pokusajte da mu pruzite ljubav i razumevanje. Ako budete razumeli vi njega, razumece i ono vas. Izmedju vas i vaseg deteta nije samo jedan smer, put je dvosmeran.
DECA NE GRESE! Roditelji su ti koji prave greske!
Koji nenormalni mozgovi pisu ovo!!! Kuda ovaj svet vodi da mi je znati? E ako jos
jednom procitam tekstove sa ovoliko gluposti navedenih a onda i ove komentare poput Celeta i Sophije,onda sam stvarno neuracunljiva. Zbog takvih kao oni deca danas izrastaju u bica, za koja ne zelim da dam naziv. Naravno, cast izuzecima!
Koji nenormalni mozgovi pisu ovo!!! Kuda ovaj svet vodi da mi je znati? E ako jos
jednom procitam tekstove sa ovoliko gluposti navedenih a onda i ove komentare poput Celeta i Sophije,onda sam stvarno neuracunljiva. Zbog takvih kao oni deca danas izrastaju u bica, za koja ne zelim da dam naziv. Naravno, cast izuzecima!
U takva bica deca danas izrastaju zato sto nemaju prisutne roditelje, cesto i fizicki (tu su vrtici i babe/dede da zamenjuju roditelje dok su deca manja, kasnije tu su ulica, vrsnjaci, mediji), a jos cesce su roditelji odsutni duhom, dok je decja potreba da se roditelji bave decom, poklanjajuci im svoju paznju, koncentraciju, usmerenost na dete i njegove potrebe i emocije, cime se dete oseca voljeno i sigurno. Svakako, ne mora niti treba roditelj 24 sata da gleda u dete, ali u najranijem i ranijem uzrastu deteta prisutnost roditelja je detetu mnogo potrebna, a kako dete raste je sve manje potrebna, medjutim ono sto je sustina te skoncentrisanosti i paznje roditelja usmerene na dete jeste da je roditelj sposoban da prepozna one bitnije trenutke kada je detetu potrebna njegova podrska, razumevanje, uteha… Dakle, u savremenom „roditeljstvu“ je najmanje roditeljskog, a znamo da su roditelji stub vaspitanja i socijalizacije deteta. I mi se jos cudimo i pitamo zasto su deca nevaspitana, sa ovim ili onim losim ponasanjem, itd.
potpuno se slažem sa tekstom. u izolaciji jedino o čemu se razmišlja je kako se osvetiti roditelju.
Ma važi.. E na glavu ste se popeli sa tim tememam više… Kazna mora da postoji u vaspitanju isto kao i nagrada,ako zelimo najbolje rezultate. A vi sve ga preterašte sa tim ne ovo,ne ono..
Kakav cosak i kazna. Ta mala bica su savrseno sposobna da shvate sta je socijalno prihvatljivo ponasanje. Vi ste tu da im samo udovoljavate i pazite da se ne povrede. Oni su uvek u pravu vi gresite, sve ce vam oni objasniti.Ovo je detrijarhat sto pre shvatite bolji cete roditelj biti.
Probala sam ovu metodu par puta. Kod mog deteta se nije pokazala kao dobra. Bio je vrlo agresivan i razdrazljiv svaki put posle “ coska“.
Pola ovih tekstova su pisali američki autori, pa ako želite da vam deca budu kao mali debeli amerikanci koji se valjaju po marketima, samo napred.
Želim da mislim da smo mi daleko od Amerike.
Americka pedagogija je broj 1 u svetu nauke i dostignuca. Ja sam isto kao i ti razmisljala dok nisam dosla ovde i videla vaspitanje koje iskljucuje galamu i batine. I mogu vam reci da su takva deca mnogo bolji ljudi kasnije. Naravno, ne treba ici u krajnost i pustiti da dete radi sta pozeli. Na posletku, sve je do vaseg strpljenja. Ovakav metod ukljucuje mnogo razgovora, razumevanja, energije i pre svega vremena. Na zalost, mnogi roditelji izgube strpljenje pre vremena. Ali ih ne krivim. Toliko je drugih problema oko nas.
Preporucujem svima da se ne bave problemima sa vaspitanjem u Americi vec da gledaju svoje dvoriste. Ova metoda vaspitanja je najbolja, pitanje je ko moze da izdrzi. Pozdrav svima.
Od svih glupih tekstova kako biti dobar roditelj ovo je nesto najbolje sto sam procitala… moje dete upravo tako reaguje na kaznu… bude samo jos gori vristi i baca se… znaci oseca se odbaceno… metoda razgovora…. hmmmm…. nadam se da ce slusati….
…… ma najbolje je da decu pustimo da sami odlucuju sta ce da rade….. tekst nema nikakve logike…..
Sta ce se desiti sa njima kada porastu prekrse pravila(citaj zakon), pa bice poslati u mnogo goru izolaciju……bas me interesuje koje nevladine organizacije pisu ovakve gluposti kako bi se roditelji primali i nevaspitavali svoju decu. Kaznena mera postoji svuda i kod zivotinja i kod ljudi pa mora postojati i kod dece…..Sigurno neces maljem udariti svoje dete jer ti onda i ne spadas u kategoriju roditelja, ali ga moras na neki nacin nauciti da ce se kada poraste susretati sa mnogo tezom kaznom… a kako ces mu to objasniti…pa primenom slicne situacije samo umanjene 10000000 puta, kako bi shvatio poentu a ne osetio efekat. Ne mozes pustiti dete da ti ubaci ruku u steker i pogine kako bi razumelo opasnost od struje, ili ga pustiti da ono odluci kada ce istrcati iz stana i pobeci na ulicu kako bi razumelo opasnost od kidnapovanja i ili udara automobila.
Bas me interesuje kako su svi ti tekstopisci i danasnji roditelji naucili da ne treba da psuju, pljuju vredjaju, tuku ostale….sigurno nisu na ovaj nacin…. A da li je iko od vas imao posledice???? Pa ja da sam bio na mestu mojih roditelja ja bih mene u kavez stavio sta sam sve uradio a nikad nisu ni saznali…..ali hvala im sto su me vaspitavali na taj staromodan nacin jer bih do sada sigurno bio ili pod zemljom ili kriminalac. Tako da prica, prica, prica……ali kada dete odluci da postupa po svom ….. staromodni nacin se vec nekoliko milenijuma pokazao kao najbolji…..tek u zadnjih pedeset su nam deca krenula da brljave….a tada su se pojavili i ovakvi tekstovi….
Ajde nek se javi bilo ko ko zna da je neko pravi roditelj a da svoje dete kaznjava (cosak ili par puta po dupetu) bez razloga i da se izivljava.
Roditelj koji voli svoje dete mora da primeni kaznicu kako bi dete shvatilo sta ga ceka kad poraste, LJUDI NE PLATITE KARTU I ODBIJETE DA SE TOME POVINUJETE DOBICETE BATINE. Zasto onda ne postoje takvi tekstovi?Zato sto bi bez kazne postojao HAOS.
Mislim znam ja da je sve ovo propaganda povodom novog zakona ali ajd mozda neko ko nije odlucan shvati o cemu se radi.
Volela bih da se ne slazem s tekstom. jer u principu ne volim ovakve tekstove. I sigurna sam da pisac nije apsolutno u pravu, ali jeste sto se tice mog cetvorogodisnjeg sina i mene, Ja sam profesor i rodietelj. Volim svog sina najvise na svetu i smatrala sam da trebam biti strog roditelj upravo iz razloga sto ga volim, sve dok mi on nije dokazao upravo suprotno: da ga trebam zagriti kada ga boli, kad mu ga tesko da ga trebam ohrabriti , da ne smem uraditi ishta umesto njega, ali mu uvek moram ukazati koliko cenim ono sto je on uradio, i to naravno, nikako nagradititi cokoladama ili poklonima, ali ukazati da cenim njegov pokusaj i uspeh kao proizvod toga. Nije lako biti roditelj, ali sam pokusaj biti dobar roditel je vredan postovanja,
U životu se svaka greška kažnjava, čak i potpuno nenamerna, npr. zbog nepažnje pregazite pešaka na pešačkom prelazu i kažnjeni ste odlaskom u zatvor.
Deca ponekad testiraju roditelje tako što i namerno prave ‘greške’ – i neko jako naivan očekuje da će dete postati razuman čovek ako mu se beskonačno objašnjava da to nije u redu.
Dete od 3 godine se dere, plače, otima i jednostavno neće da dozvoli da mu se u oči stave antibiotske kapi kako bi se izlečio konjuktivitis. Ili hoće da ostane kod drugara iako je vreme za odlazak kući? Samo dva od hiljadu primera gde uteha, zagrljaj i lepa reč apsolutno ništa ne pomažu da se problem reši, šta više, ubedjivanje detetu samo daje krila da još više odbija. Ja razumem da ima poslušne dece koja bespogovorno slede bilo kakve instrukcije roditelja, ali šta da radimo mi koji imamo svojeglavu, pametnu decu koju nije lako manipulusati običnim zagrljajem i umilnim pogledom?
Ko je autor teksta?