У мозгу детета, бол изазван казном у виду изолације (одлазак у ћошак или у своју собу), може бити подједнако снажан као физичко кажњавање. Зато, размислите, да ли је одлазак у ћошак најбољи начин да дете нечему научите?
„Тајм-аут“ илити одлазак у ћошак јесте најпопуларнија метода дисциплине коју родитељи користе и, нажалост, једна од оних које педијатри и стручњаци за развој деце најчешће препоручују. Али, не и резултати недавних истраживања о утицају оваквог облика кажњавања на однос родитеља с дететом и на његов развој.
Студије из области неуропластике (бави се изучавањем прилагодљивости мозга), доказала су да понављање одређених искустава може заправо променити физичку структуру мозга. Будући да сам процес дисциплине и васпитања детета обухвата велики број искустава на релацији старатељ – дете, изузетно је важно да родитељи пажљиво размотре како ће реаговати на непослушност и лоше понашање детета. Дисциплина би требало да буде процес учења, не кажњавања, а проналажење правих начина да дете нечему научите је кључно за правилан развој.
Да се вратимо на одлазак у ћошак. У већини случајева, све што овај метод нуди је изолација. Чак и кад дете у ћошак пошаљете на миран и сталожен начин, то им шаље једну лошу поруку: када погрешите или када вам је тешко, бићете приморани да будете сами – лекција која се често, нарочито од стране мале деце, схвата као одбијање. Следећа порука коју овај метод дисциплине шаље је – родитељ је ту за тебе само онда кад се лепо понашаш. Дакле, с аспекта родитеља, деца немају право на лоше тренутке, нервозу и „жуту минуту“. Упамтите да они ове емоције не умеју да потисну и каналишу и имајте на уму да је далеко боље да вам их покажу, него да их чувају у себи.
Оно што ми још заборављамо је да деца имају урођену, дубоку потребу за повезаношћу. Деценије истраживања показале су да, нарочито у периоду када смо под стресом, сви желимо да од људи у окружењу добијемо подршку и разумевање. Али, кад деца изгубе емоционалну контролу, а родитељи им ту подршку ускраћују и шаљу их у изолацију, тако им поручују да сваки емоционални стрес треба да преживљавају сами.
Када су емотивно преоптерећена, деца то показују кроз лоше понашање. Израз лошег емотивног стања или једноставно прејаких емоција понекад може бити аргесивно, лоше понашање или одбијање било какве сарадње. Ово је само доказ да ваше дете још није развило вештине самоконтроле. Лоше понашање је заправо често позив детета за помоћ у смиривању негативних емоција или начин да се затражи мало пажње и љубави.
А поврх свега, „тајм-аут“ метод дисциплине обично је неефикасан и не даје резултате које су родитељи желели да добију – да промене дететово понашање или га натерају на размишљање. Ретко које дете ће, кад оде у ћошак, размишљати о томе шта је лоше урадило и доћи до закључка који је родитељ желео да изазове. Чак и ако дођу с извињењем после казне, то може да значи да желе да поново придобију љубав, а не да су научили лекцију. А оно што је далеко чешћи резултат одласка у ћошак је заправо да се бес код деце даље и више развија а понашање погоршава јер, док су у казни, већином „хране“ љутњу према родитељу због неразумевања које је за њега или њу показао. И док се тако фокусирају на то колико родитељи нису фер према њима, деца пропуштају прилику да заиста развију осећај емпатије и способност за решавање тешких ситуацијаа , што би се десило када би родитељи користили друге методе дисциплине.
Уосталом, да ли заиста неко може поверовати у то да дете од 4, 5, па и 10 година може у ћошку, само, без разговора с родитељем, извући оне закључке које родитељ жели. Па онда би се дете могло само васпитавати, за то му није потребан родитељ, осим да, кад погреши, уместо подршке и разговора, пружи неразумевање и одбијање.
Зато, следећи пут кад дођете у искушење да употребите „тајм-аут“ техником, ви је замените „тајм-ин“ методом – пружите детету утеху, разумевање и љубав. На тај начин их учите многим стварима – да се проблеми решавају мирним и лепим понашањем, да сте ви ту за њега кад му је тешко, да је разговор кључ свега и да с вама може о свему да прича. Ово је важно нарочито за млађу децу, која ни изблиза не могу да разумеју метод изолације и за коју одлазак у ћошак значи само одбијање.
Приредила А.Ц