U mozgu deteta, bol izazvan kaznom u vidu izolacije (odlazak u ćošak ili u svoju sobu), može biti podjednako snažan kao fizičko kažnjavanje. Zato, razmislite, da li je odlazak u ćošak najbolji način da dete nečemu naučite?
„Tajm-aut“ iliti odlazak u ćošak jeste najpopularnija metoda discipline koju roditelji koriste i, nažalost, jedna od onih koje pedijatri i stručnjaci za razvoj dece najčešće preporučuju. Ali, ne i rezultati nedavnih istraživanja o uticaju ovakvog oblika kažnjavanja na odnos roditelja s detetom i na njegov razvoj.
Studije iz oblasti neuroplastike (bavi se izučavanjem prilagodljivosti mozga), dokazala su da ponavljanje određenih iskustava može zapravo promeniti fizičku strukturu mozga. Budući da sam proces discipline i vaspitanja deteta obuhvata veliki broj iskustava na relaciji staratelj – dete, izuzetno je važno da roditelji pažljivo razmotre kako će reagovati na neposlušnost i loše ponašanje deteta. Disciplina bi trebalo da bude proces učenja, ne kažnjavanja, a pronalaženje pravih načina da dete nečemu naučite je ključno za pravilan razvoj.
Da se vratimo na odlazak u ćošak. U većini slučajeva, sve što ovaj metod nudi je izolacija. Čak i kad dete u ćošak pošaljete na miran i staložen način, to im šalje jednu lošu poruku: kada pogrešite ili kada vam je teško, bićete primorani da budete sami – lekcija koja se često, naročito od strane male dece, shvata kao odbijanje. Sledeća poruka koju ovaj metod discipline šalje je – roditelj je tu za tebe samo onda kad se lepo ponašaš. Dakle, s aspekta roditelja, deca nemaju pravo na loše trenutke, nervozu i „žutu minutu“. Upamtite da oni ove emocije ne umeju da potisnu i kanališu i imajte na umu da je daleko bolje da vam ih pokažu, nego da ih čuvaju u sebi.
Ono što mi još zaboravljamo je da deca imaju urođenu, duboku potrebu za povezanošću. Decenije istraživanja pokazale su da, naročito u periodu kada smo pod stresom, svi želimo da od ljudi u okruženju dobijemo podršku i razumevanje. Ali, kad deca izgube emocionalnu kontrolu, a roditelji im tu podršku uskraćuju i šalju ih u izolaciju, tako im poručuju da svaki emocionalni stres treba da preživljavaju sami.
Kada su emotivno preopterećena, deca to pokazuju kroz loše ponašanje. Izraz lošeg emotivnog stanja ili jednostavno prejakih emocija ponekad može biti argesivno, loše ponašanje ili odbijanje bilo kakve saradnje. Ovo je samo dokaz da vaše dete još nije razvilo veštine samokontrole. Loše ponašanje je zapravo često poziv deteta za pomoć u smirivanju negativnih emocija ili način da se zatraži malo pažnje i ljubavi.
A povrh svega, „tajm-aut“ metod discipline obično je neefikasan i ne daje rezultate koje su roditelji želeli da dobiju – da promene detetovo ponašanje ili ga nateraju na razmišljanje. Retko koje dete će, kad ode u ćošak, razmišljati o tome šta je loše uradilo i doći do zaključka koji je roditelj želeo da izazove. Čak i ako dođu s izvinjenjem posle kazne, to može da znači da žele da ponovo pridobiju ljubav, a ne da su naučili lekciju. A ono što je daleko češći rezultat odlaska u ćošak je zapravo da se bes kod dece dalje i više razvija a ponašanje pogoršava jer, dok su u kazni, većinom „hrane“ ljutnju prema roditelju zbog nerazumevanja koje je za njega ili nju pokazao. I dok se tako fokusiraju na to koliko roditelji nisu fer prema njima, deca propuštaju priliku da zaista razviju osećaj empatije i sposobnost za rešavanje teških situacijaa , što bi se desilo kada bi roditelji koristili druge metode discipline.
Uostalom, da li zaista neko može poverovati u to da dete od 4, 5, pa i 10 godina može u ćošku, samo, bez razgovora s roditeljem, izvući one zaključke koje roditelj želi. Pa onda bi se dete moglo samo vaspitavati, za to mu nije potreban roditelj, osim da, kad pogreši, umesto podrške i razgovora, pruži nerazumevanje i odbijanje.
Zato, sledeći put kad dođete u iskušenje da upotrebite „tajm-aut“ tehnikom, vi je zamenite „tajm-in“ metodom – pružite detetu utehu, razumevanje i ljubav. Na taj način ih učite mnogim stvarima – da se problemi rešavaju mirnim i lepim ponašanjem, da ste vi tu za njega kad mu je teško, da je razgovor ključ svega i da s vama može o svemu da priča. Ovo je važno naročito za mlađu decu, koja ni izbliza ne mogu da razumeju metod izolacije i za koju odlazak u ćošak znači samo odbijanje.
Priredila A.C