Запослени у образовању у 2022. години могу да рачунају на повећање зарада за свега седам одсто и то је једини захтев коме је држава делимично изашла у сусрет. У новцу то значи да је основица са 3.582 динара порасла на 3.833, па ће почетна плата наставника са седмим степеном стручне спреме износити 66.393 динара, односно биће увећана за 4.343 динара.
Уколико је наставник и разредни старешина његова зарада ће бити додатно увећана за четири одсто, односно за 2.655 динара. Идентично је и додатно увећање за 10 година стажа (0,4 одсто по години) па ће запослени са седмим степеном, старешинством и 10 година стажа примати нешто преко 71.000 динара.
Што се тиче наставног особља са шестим степеном, они ће месечно зарађивати 57.040 динара, односно 3.731 динар више него до сада.
Ни пред усвајање буџета за 2022. држава није уважила синдикате образовања као социјалне партнере. Сва четири репрезентативна синдиката тражила су разговоре о повећању плата, а њихов први захтев био је увођење платних разреда од 1. јануара у целом јавном сектору. И то је једино у чему су синдикати били сложни. У свему осталом су демонстрирали традиционално нејединство. Овога пута чак и они који су до јуче наступали заједно. Зато су им се и захтеви према Влади разликовали.
Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и даље инсистира на поштовању Споразума, потписаног 2015. године после великог штрајка просветних радника, у коме је било предвиђено успостављање платних разреда од 1. јануара 2016.
– Унија се залаже за однос зарада 1:3 где су минималне плате за помоћне раднике и теткице (око 35.000 динара), два би били административни радници (примали би око 70.000), а коефицијент три би носили сви факултетски образовани у школама (плата би им била 105.000 динара). – поручио је почетком новембра Владимир Аџић, шеф ресора за финансије у УСПРС, на конференцији за новинаре испред Владе Србије.
Унија је тражила и да се запосленима у образовању исплати по 35.000 динара на име шест заосталих светосавских/новогодишњих награда, као и да добију по 25.000 динара из уштеда, остварених у систему смештањем технолошких вишкова.
На списку захтева овог синдиката је и корекција коефицијената ненаставном особљу са четвртим степеном (са 8,62 на 13,42) и петим степеном (са 9,16 на 13,65), као и кориговање коефицијента шефа рачуноводства са четвртим (са 11,15 на 13,73) и шестим степеном стручности (са 13,73 на 14,88), колико износе коефицијенти у настави. Унија се залаже и да се повећају коефицијенти ненаставном особљу којима се плате допуњују до минималца, и то на 9,30.
Који су били захтеви осталих синдиката прочитајте на: Нова економија