Zaposleni u obrazovanju u 2022. godini mogu da računaju na povećanje zarada za svega sedam odsto i to je jedini zahtev kome je država delimično izašla u susret. U novcu to znači da je osnovica sa 3.582 dinara porasla na 3.833, pa će početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme iznositi 66.393 dinara, odnosno biće uvećana za 4.343 dinara.
Ukoliko je nastavnik i razredni starešina njegova zarada će biti dodatno uvećana za četiri odsto, odnosno za 2.655 dinara. Identično je i dodatno uvećanje za 10 godina staža (0,4 odsto po godini) pa će zaposleni sa sedmim stepenom, starešinstvom i 10 godina staža primati nešto preko 71.000 dinara.
Što se tiče nastavnog osoblja sa šestim stepenom, oni će mesečno zarađivati 57.040 dinara, odnosno 3.731 dinar više nego do sada.
Ni pred usvajanje budžeta za 2022. država nije uvažila sindikate obrazovanja kao socijalne partnere. Sva četiri reprezentativna sindikata tražila su razgovore o povećanju plata, a njihov prvi zahtev bio je uvođenje platnih razreda od 1. januara u celom javnom sektoru. I to je jedino u čemu su sindikati bili složni. U svemu ostalom su demonstrirali tradicionalno nejedinstvo. Ovoga puta čak i oni koji su do juče nastupali zajedno. Zato su im se i zahtevi prema Vladi razlikovali.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i dalje insistira na poštovanju Sporazuma, potpisanog 2015. godine posle velikog štrajka prosvetnih radnika, u kome je bilo predviđeno uspostavljanje platnih razreda od 1. januara 2016.
– Unija se zalaže za odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike i tetkice (oko 35.000 dinara), dva bi bili administrativni radnici (primali bi oko 70.000), a koeficijent tri bi nosili svi fakultetski obrazovani u školama (plata bi im bila 105.000 dinara). – poručio je početkom novembra Vladimir Adžić, šef resora za finansije u USPRS, na konferenciji za novinare ispred Vlade Srbije.
Unija je tražila i da se zaposlenima u obrazovanju isplati po 35.000 dinara na ime šest zaostalih svetosavskih/novogodišnjih nagrada, kao i da dobiju po 25.000 dinara iz ušteda, ostvarenih u sistemu smeštanjem tehnoloških viškova.
Na spisku zahteva ovog sindikata je i korekcija koeficijenata nenastavnom osoblju sa četvrtim stepenom (sa 8,62 na 13,42) i petim stepenom (sa 9,16 na 13,65), kao i korigovanje koeficijenta šefa računovodstva sa četvrtim (sa 11,15 na 13,73) i šestim stepenom stručnosti (sa 13,73 na 14,88), koliko iznose koeficijenti u nastavi. Unija se zalaže i da se povećaju koeficijenti nenastavnom osoblju kojima se plate dopunjuju do minimalca, i to na 9,30.
Koji su bili zahtevi ostalih sindikata pročitajte na: Nova ekonomija