“To je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To znači »stvoriti veze«…
Stvoriti veze?
Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu…”
……
“Mali princ ode ponovo videti ruže. “Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite”, reče im on. “Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svoga prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.” Ruže su se osećale veoma nelagodno. “Lepe ste, ali ste prazne”, reče im još. “Čovek ne može umreti za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža sliči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam je stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam joj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (osim one dvije-tri radi leptira). Zato što sam je slušao kako se žali, hvali ili kako ponekad šuti. Zato što je to moja ruža.”
Odlomak iz knjige “Mali princ”