Више од 50 највиших одличја које су ученици из Србије освојили на међународним такмичењима из математике, природних наука и других области још једном су отворила питање колико образовни систем успева да препозна и подржи најбоље међу њима, али и како задржати младе таленте који су често мета престижних светских универзитета.
Гостујући у емисији Став дана на Newsmax, министар просвете Дејан Вук Станковић истакао је да је знање највећи ресурс Србије и да су улагања у образовање кључ за будући развој друштва.
Министар је оценио да су медаље резултат споја личног талента, рада ученика, подршке породице, али и традиције и квалитета образовних институција које тај таленат развијају.
Станковић је истакао да успех ученика не може да се припише само појединцима, већ и систему који је, како наводи, дужан да препозна радозналост и жељу деце за знањем.
„Увек је реч о индивидуалном постигнућу, таленту, раду, али и о образовном систему који је таленат најпре препознао, подржао и сваки од тих талената увео у свет науке“, рекао је министар.
Када је реч о системским решењима која стоје иза оваквих резултата, Вук Станковић је као најважније издвојио традицију и педагошку праксу специјализованих школа, пре свега Математичке гимназије у Београду, али и других установа које постижу запажене резултате.
Он је поменуо и Змај Јовину гимназију у Новом Саду као школу која има значајну улогу у образовању талентованих ученика.
„На традицији и позитивној педагошкој пракси Математичке гимназије почива велики део тих успеха. Ту је и Змај Јовина гимназија у Новом Саду, такође једна респектабилна школа“, навео је Вук Станковић за Newsmax Балканс.
Додао је да би такви модели могли да се шире и ван граница Србије.
„Имамо гимназије које могу да буду и франшизне гимназије, веровали или не“, рекао је министар, наводећи да је током међународних сусрета добио интересовање других држава за сарадњу.
Како је објаснио, министар образовања Азербејџана, који је по образовању математичар, показао је интересовање за сарадњу са Србијом у области математичких гимназија.
„Образовање мора да буде приоритет“
Говорећи о томе да ли држава довољно улаже у талентовану децу и да ли њихови резултати одговарају нивоу подршке коју добијају, Станковић је рекао да улагања никада нису довољна.
Он сматра да образовање мора бити дугорочни државни приоритет, јер је људски капитал највећи ресурс Србије.
„Одлив мозгова“ као један од највећих изазова
Једна од тема разговора била је и одлазак најуспешнијих ученика на стране универзитете. Министар је оценио да је ‘одлив мозгова’ један од озбиљних проблема друштва.
„Тај одлив мозгова је рак-рана нашег друштва“, рекао је Станковић.
Посебно проблематичним сматра ситуацију у којој држава улаже у образовање младих људи, а они након завршених студија одлазе у развијеније земље.
„Школовање сваког студента на нивоу основних студија кошта око 100.000 евра. Замислите сада неког екстра талентованог клинца који је дошао са златном медаљом са олимпијаде знања, заврши математику или електротехнику у Београду, где има изузетне професоре, а онда добије грант великог светског факултета и оде тамо“, рекао је министар.
Додао је да се данас дешава и да талентовани ученици директно након освајања медаља добијају понуде за наставак школовања у иностранству.
Станковић сматра да циљ државе не треба да буде заустављање одлазака, већ стварање услова да се део тих младих људи врати или остане повезан са Србијом.
„То не можемо да зауставимо. То је просто свуда тако. Оно о чему морамо да размишљамо јесте како да им понудимо нешто атрактивно што би их привукло“, рекао је.
Студентски стандард и улагања у образовање
Говорећи о подршци студентима, Станковић је навео да Србија, према његовим речима, има веома развијен систем студентског стандарда у односу на уложени новац.
„Србија је прва земља по квалитету студентског и ученичког стандарда у Европи, када погледате однос уложеног новца и онога што студенти добијају“, рекао је.
Као пример навео је могућност смештаја у студентским домовима и обезбеђене оброке по релативно ниским ценама у поређењу са европским стандардима.
Подсетио је и да је држава донела одлуке којима је део трошкова школарине преузела за самофинансирајуће студенте.
„Наравно, треба још. Увек треба још. У коју год сферу нашег друштва да уђете, потребно је више улагања“, рекао је.
Факултет српских студија и полемике у јавности
Коментаришући оснивање Факултета српских студија у Нишу, Станковић је оценио да је око тог питања било превише политичких расправа.
„Мислим да је непотребно подигнута прашина око тога“, рекао је.
Према његовим речима, проучавање културе, историје и језика једног народа легитимна је академска област.
Као пример навео је постојање сличних институција у другим земљама.
„У суседној Хрватској имате хрватске студије и нико то не доводи у питање. Не видим зашто је овде проблем да постоји Факултет српских студија, осим из политичких разлога“, рекао је.
Ипак, признао је да је јавна полемика могла утицати на интересовање будућих студената.
„Упис, колико сам обавештен, није прошао на нивоу на којем је требало очекивати, и вероватно је то последица климе која је створена у Нишу око тога“, рекао је.
Повратак ученика Јовине гимназије у матичну зграду
Говорећи о ситуацији у Змај Јовиној гимназији у Новом Саду, где ученици наставу похађају у другим школама, Станковић је рекао да је приоритет да се што пре нормализују услови.
„Најважније је да се деца врате у своје клупе“, рекао је и додао да је важно да школа буде место образовања, а не политичких сукоба:
„Школа треба да буде место где се одвија просветна активност, научно-наставни и васпитни рад“, рекао је.
Министар је оценио да је питање власништва над објектом секундарно у односу на квалитет образовања.
„Да ли ће школа бити у државном власништву или ће се вратити цркви као оснивачу, за мене је секундарно питање. Важно је да стандарди Змај Јовине гимназије буду имплементирани у образовање деце“, закључио је.
Контрола рада у просвети и пријаве грађана
„Просветна инспекција у Србији треба да доживи реформу и оснаживање. То је једини механизам контроле који имамо“, рекао је министар.
Станковић је закључио да се улога Министарства просвете често погрешно тумачи, јер оно, како каже, нема репресивне механизме, већ пре свега функцију управљања системом и контроле кроз постојеће институције.